Too much of the animal disfigures the civilized human being, too much culture makes a sick animal (K.G.Jung).
U tekstu je prikazan uticaj koji sadržaji emitovani preko medija mogu imati na javno mnjenje i ponašanje dece i mladih, ali i društva u celini. Napravljeno je poređenje programskih radijskih politika u Americi tokom 1930tih i 1940tih godina i Srbiji (tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji) u istom periodu. Kakav je uticaj medija na decu i mlade i društvo u celini?
Nastavnica matematike iz srednje škole u koju je išao jedan od najpoznatijih tekstopisaca i autora, Djordje Balašević, čuva vežbanku u kojoj je Dordje Balašević, kao tadašnji đak umesto zadataka napisao stihove. Šta nam ovaj primer govori o tome koje su nam reforme obrazovanja potrebne?
Seksualno obrazovanje je u različitom obliku i stepenu prisutno u oblasti porodičnog vaspitanja, ali i u oblasti vaspitno-obrazovnog rada u školi. U kom obliku je ono zastupljeno u školskoj praksi Srbije i šta novo donose programi seksualnog obrazovanja?
Značenje koje je pedagogija kao nauka imala u različitim vremenima, a samim tim i odgovor na pitanje šta je pedagogija, umnogome je bilo uslovljeno time kako se definisalo vaspitanje, kao njen glavni predmet istraživanja. Vaspitna praksa u antičkoj Grčkoj, vaspitna praksa u fašističkoj Nemačkoj, vaspitanje danas - ne može se govoriti o jednoj pedagogiji, iako je ona kao nauka sve navedene vaspitno-obrazovne prakse proučavala.
Kultura je neodvojiv deo svakog procesa socijalizacije i zato je prisutna u svakom vaspitno-obrazovnom, odnosno pedagoškom delovanju. Ipak, ona je kao pojam našla posebno mesto u okvirima jednog od pedagoških pravaca utičuči na njegovo konstituisanje. Predstavljamo vam kulturnu pedagogiju.
Aktuelnost pitanja da li postajemo ono što jesmo ili ono što treba da budemo uslovljena je prirodom čoveka kao bića koji nikada nije ili-ili, već je biće suprotnosti - razuma i srčanosti, biće nagona, ali i duhovnosti. Odnos ovih pojmova, kao i odnos društva i ličnosti može da se posmatra iz perspektive različitih pedagoških koncepcija.
U tekstu je prikazana knjiga The Dangerous Rise of Therapeutic Education, koja donosi novu perpektivu u sagledavanju onoga što se danas označava kao socioemocionalno učenje. Šta je emocionalna inteligencija i sociemocionalno učenje i može li se ono razvijati krzo instuktivno učenje?
Participacija dece u obrazovanju podrazumeva ravnopravne i partnerske odnose koje gradimo sa decom. Da li imamo razvijenu kulturu slušanja i koliko vrednujemo ono što nam deca govore?
Na primeru nastave na daljinu postavljaju se pitanja ko je glavna karika u školskom sistemu i na kome počiva ceo sistem? Kakva je autonomija nastavnika u tom procesu i koliko su nastavnici zapravo podržani od strane sistema?
Kome pripada vaspitanje? Roditeljima, porodici, zajednici, školi ili društvu? Zašto se danas govori o krizi društva i pedagogije, u vremenu koje čini se nikada kao do sada nije bavilo temama prosvetiteljstva i emancipacije? Šta je uopšte tako ugroženo u svetu u kome se teži znanju, kompetencijama, ličnoj sreći, samoostvarenju, celoživotnom učenju i razvoju svih potencijala čoveka?
Kao jedna od novina u reformi obrazovanja u Srbiji jeste uvođenje dualnog obrazovanja. Zakon o dualnom obrazovanju usvojen je 2017.godine. Na skupu pod nazivom “Dualno obrazovanje – znanje za budućnost” održanom u decembru 2019. godine je istaknuto da Srbija ima 35 dualnih profila, kao i da je u model dualnog obrazovanja uključeno oko 6 100 učenika... Continue Reading →
RethinkingPedagogy 