Pedagog i pedagogija kao nauka

Šta je pedagogija?

Značenje koje je pedagogija kao nauka imala u različitim vremenima, umnogome je bilo uslovljeno time kako se definisalo vaspitanje, kao njen glavni predmet istraživanja. Vaspitna praksa u antičkoj Grčkoj, vaspitna praksa u fašističkoj Nemačkoj, vaspitanje danas – ne može se govoriti o jednoj pedagogiji, iako je ona kao nauka sve navedene vaspitno-obrazovne prakse proučavala. Veliki broj “pedagogija” je bio uslovljen velikim brojem različitih, često međusobno suprotnih značenja o tome šta je vaspitanje, šta je proces učenja i kako se uči. Uslovljenost koja nije bila vezana samo za određeni društveno-istorijski kontekst, već koja je i vertikalno imala svoja razlikovanja – u istom trenutku u očima i različitim shvatanjima svih onih koji su vaspitavali. U tom smislu, vaspitanje je kao namerni socijalni uticaj imao različite oblike i manifestacije u okviru različitih sistema u kojima se dešavalo.

Pedagogija značenje

Iako proučava različite kontekste odrastanja deteta i formiranja ličnosti, pedagogija se nikada nije definisana kao nauka o odnosima koje dete uspostavlja sa svojom sredinom tokom odrastanja. Iako se i kao nauka i kao praksa bavi proučavanjem sistema poput porodičnog, školskog, predškolskog, šireg kulturnog i društvenog, tj. poručavanjem odnosa u tim sistemima i planiranjem i organizacijom različitih faktora koji doprinose učenju i napredovanju deteta, ona se suštinski nikada nije pozicionirala kao nauka o interakcijama koje dete uspostavlja u različitim sredinama i kontekstima.

Razvoj, u psihološkoj literaturi u celini se posmatra dolaskom iz unutrašnjosti pojedinca, bilo on genetski, nasledni ili temperamentni. Razvoj ličnosti, kako su je zamislili neki teoretičari, jeste strogo fizički, unutrašnji rast zasnovan na genetskim i fiziološkim promenljivim. S druge strane, socijalizacija ličnosti sastoji se od svih interakcija sa bliskim osobama koje su važne i koje pružaju i primaju negu emocionalno, fizički, finansijski i materijalno.

L.L’Abate

Tek poslednjih godina, sa promenom paradigmi u sagledavanju nastavnih planova i programa, odnosno kurikuluma, odnosno obrazovnih programa, osvetljava se pomalo zaboravljena perspektiva u posmatranju pedagogije kao nauke. Suštinsko pedagoško pitanje nije pitanje razvojnih i psiholoških normi, već pitanje kako podržati odnose koje dete uspostavlja sa svojom fizičkom i socijalnom sredinom u različitim kontekstima, tako da bi oni za njega značili učenje, napredovanje i razvoj?

Većina, ako ne i sva povređena osećanja, proizvode se u kontekstu intimnih odnosa. Iako su važni drugi konteksti (škola, posao), kako se povređena osećanja doživljavaju i izražavaju tokom životnog ciklusa uveliko zavisi od toga kako naučimo da ih doživljavamo i izražavamo iz naših porodica porekla i prošlih intimnih veza.

L.L’Abate

Da li prostor podržava samostalnost dece, istraživanje ili igru; da li tekst udžbenika olakšava razumevanje ili učenje; da li interakcije deteta sa roditeljem doprinose njegovoj autonomiji i samostalnosti; da li interakcije deteta i nastavnika povećavaju participaciju i aktivnost neka su od pitanja kroz koja se reflektuje pedagogija kao nauka. Vrednosne kategorije poput autonomije, samostalnosti, participacije ili rada, reda i discipline, u različim sistemima i društvenim kontekstima su bile različite, ali su uvek oslikavale pedagoška, filozofska polazišta praktičnog vaspitnog delovanja. One su ujedno i svedočile o glavnom temelju na kome je konstituisana pedagogija kao nauka – filozofiji, odnosno etici.

Upravo je ovim pitanjima određeno i praktično polje delatnosti zanimanja pedagog. Kao osnovni stručni saradnici (saradnici sa najširim obrazovanjem kako o razvoju ličnosti (psihološka nauka) tako i o organizaciji školskog sistema kao društvene institucionalne brige o deci (filozofija, sociologija, metodika podučavanja) bave se pitanjima unapređivanja vaspitno-obrazovne delatnosti na različitim nivoima.

Reference:

1. L’Abate, L. (2006). Personality in intimate relationships: Socialization and psychopathology. Springer Science & Business Media.
2. Breneselović, D. (2010). Dobrobit deteta u programu naspram programa za dobrobit. Nastava i vaspitanje, 59(2), 251-263.