Pedagog – stručni saradnik, školski ili pedagoški savetnik?

Pedagog se kao profil sa najširim formalnim obrazovanjem u institucionalnoj praksi vaspitno-obraznog rada na početku svog profesionalnog delovanja, susreće sa teškoćama u operacionalizaciji svojih radnih zadataka i definisanju polja delovanja, te nemogućnosti pozicioniranja u odnosu na druge srodne profile stručnih saradnika. Razlog zašto je to tako ne treba da čudi, jer se pedagozi po prirodi svoje nauke pozicioniraju kao “teoretičari obrazovanja”. Za razliku od psihologa, kao najsrodnijeg profila stručnih saradnika u školi koji su svoju prepoznatljivost našli u testiranju i merenju (i instrumentima posvećenim merenju i dijagnozi psihičkog razvoja), pedagozi nisu uspeli da razviju takvu vrstu utemeljenosti i prepoznatljivosti. Bez instumenata i alata kojima bi razvijali svoju delatnost, diplomirani pedagozi kao stručni saradnici u školi, nisu imali puno odgovora kako u praksi prepoznati, ali i razvijati i sačuvati svoju delatnost. Zbog toga je polje konstitutivnih aktivnosti koje određuju oblast rada pedagoga kao stručnog saradnika (školskog savetnika, eng.school counselor) u praksi pojedinačne ustanove ostalo zamagljeno i sa puno otvorenih pitanja.

Ovog problema, kako na nivou promišljanja svakog diplomiranog pedagoga, tako i na nivou položaja nauke koja treba da usmerava obrazovnu praksu u kontekstu šireg društvenog sistema, svesna je i pedagoška akademska zajednica. Prof. dr N.Vujisić-Živković u svom radu “Obrazovanje pedagoga u svetlu reforme univerziteta – od Skandinavije do Balkana (II deo)” piše: “neophodno je da upravo nauka o obrazovanju preuzme svoj deo odgovornosti za kreiranje obrazovnog sistema. U tom segmentu nailazi se na najveće otpore istinskim promenama jer jedan deo univerzitetskih pedagoga zauzima tradicionalistički stav, odbijajući bilo kakve promene i idealizujući iskustvo vlastitog vaspitanja, dok drugi deo pedagoga pod maskom »modernizma« zahteva radikalno napuštanje evropske i akademske tradicije, što dovodi do nužne reakcije nepoverenja prema pedagozima u okviru univerzitetske zajednice. Osim toga, brojne generacije pedagoga odrasle su bez dubljeg poznavanja teorijsko-metodoloških pitanja sopstvene nauke, sa svesnim ili nesvesnim izbegavanjem da pokrenu ova pitanja u akademskoj komunikaciji, što je nužno vodilo obnavljanju predrasuda iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka o nemogućnosti i nepotrebnosti opšte nauke o vaspitanju, a što je, uz površno poznavanje anglosaksonske literature, dalje dovodilo do nesvesnog prihvatanja radikalno antihumanog stava o nepostojanju autonomnog polja pedagoške prakse i nauke. Time su u međunarodnoj literaturi u dovoljnoj meri razjašnjenja pitanja na postjugoslovenskom prostoru ponovo proglašavana nejasnim ili rešenim na štetu integralnosti pedagoške nauke, načinjena je čitava nova semantika u službi takvih shvatanja, a naučnoistraživački i osnovnopraktični profili obrazovanja pretvoreni su u puke »pokusne kuniće« u rukama samoproglašenih »eksperata obrazovne politike”.

Posao pedagoga – opis poslova i delokrug rada u formalnom sistemu obrazovanja

Međunarodna praksa: Školski savetnici širom sveta

Stručni saradnik u Srbiji i Hrvatskoj, školski savetnik u SAD, UK ili Matli, obrazovni savetnik u Austriji, pedagoški savetnik u Bugarskoj sinonimi su koji ukazuju na stručne profile koji se u različitim obrazovnim sistemima danas angažuju kako bi unapredili proces vaspitnog-obrazovnog rada i delovali kao podrška učenicima i roditeljma, nastavnicima i rukovodstvu škole. Raspoređeni na mestu savetnika ili stručnog saradnika, igraju ključnu ulogu u planiranju i unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada, implementaciji i evaluaciji obrazovnih programa i procesa koji treba poboljšaju iskustvo učenja, odnosno da doprinesu obezbeđivanju kvaliteta nastave i učenja.

U velikoj komparativnoj studiji profesionalnog delovanja stručnih saradnika (školskih savetnika) različitih zemalja, prof. Spasenović navodi da iako su oblasti rada iste ili slične, delokrug rada svakog profila se može razlikovati od zemlje do zemlje u zavisnosti od oblasti koje prosvetne vlasti definišu kao prioritetnu. Tako je dominantna aktivnost koju obavlja školski savetnik u Austriji pružanje pomoći učenicima u planiranju daljeg obrazovnog puta i karijere, u Danskoj je to podrška razvijanju inkluzivnog pristupa u obrazovanju, u Makedoniji naglasak je na saradnji sa roditeljima, dok Rusija u fokus stavlja neprilagođenost učenika.¹

Delokrug rada pedagoga u Srbiji: Između Pravilnika i realnosti u školi

U Pravilniku o svim oblicima rada stručnih saradnika (Sl.Glasnik”, br. 5/2012 i 6/2021) u Republici Srbiji definisano je 9 priroritetnih oblasti rada pedagoga kao stručnog saradnika u školi, a koji se odnose na učešće u planiranju i programiranju godišnjih i razvojnih planova i programa, podršku nastavnicima, podršku učenju učenika, podršku roditeljima (savetodavni rad), praćenje i evaluacija vaspitno-obrazovnog rada, učešće u radu različitih tela na nivou ustanove ili šire, kao i različita istraživanja u cilju unapređivanja vaspitno-obrazovne prakse.

Stručni saradnik (tj. školski savetnik) je osoba koja, putem ostvarivanja saradničkih odnosa, pruža stručnu podršku učenicima, nastavnicima i roditeljima u procesu nastavnog i školskog rada i pomaže im u rešavanju pitanja i problema sa kojima se susreću u procesu vaspitanja i obrazovanja (psiholoških, pedagoških i socijalnih pitanja i problema).¹

V.Spasenović

Studija sprovedena u okviru Radne grupe pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za izradu novog pravilnika o radu pedagoga i psihologa (podržanom od strane Unicefa), iako na malom uzorku (20 stručnih saradnika), pokazuje da je najveći broj aktivnosti stručnog saradnika (bez obzira na formalno obrazovanje) isti ili sličan (sa jedinom razlikom u primeni psihodijagnostičkih instrumenata kod psihologa). Studija takođe navodi da, kada je reč o izboru određenog profila pri zapošljavanju, direktoru kao poslodavcu je svejedno da li zapošljava psihologa ili pedagoga, što takođe ukazuje da neprepoznavanje delatnosti pedagoga ali i psihologa, i njihovih specifičnosti u okviru šireg sistema. Ovaj podatak ne treba da čudi jer upravo svedoči govori o krizi pedagogije kao akademske discipline ali i njenom diskontinuitetu.

Stručni saradnik – mesto i uloga pedagoga u školi

Kako pedagog danas može stvoriti prepoznatljivost u školi?

Uloga pedagoga u institucijama formalnog obrazovanja određena je samom prirodom škole kao institucije kojoj je vaspitanje i obrazovanje primarna funkcija. Formalno, uloga i delatnost pedagoga je definisana Pravilnikom o svim oblicima rada stručnih saradnika i podrazumeva 9 područja:

1. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG, ODNOSNO VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
2. PRAĆENJE I VREDNOVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG, ODNOSNO VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
3. RAD SA VASPITAČIMA, ODNOSNO NASTAVNICIMA
4. RAD SA DECOM, ODNOSNO UČENICIMA
   1. Rad sa pojedinačnim učeninikom koji ima za cilj identifikaciju i otklanjanje pedagoških uzroka problema u učenja i ponašanju – savetodavni rad
   2. Rad sa grupom učenika ili odeljenjem sa specifičnom temom a koji ima za da sticanje novih znanja ili veština – radioničarski rad
5. RAD SA RODITELJIMA, ODNOSNO STARATELJIMA
6. RAD SA DIREKTOROM, STRUČNIM SARADNICIMA, PEDAGOŠKIM ASISTENTOM I PRATIOCEM DETETA, ODNOSNO UČENIKA
7. RAD U STRUČNIM ORGANIMA I TIMOVIMA
8. SARADNJA SA NADLEŽNIM USTANOVAMA, ORGANIZACIJAMA, UDRUŽENJIMA I JEDINICOM LOKALNE SAMOUPRAVE
9. VOĐENJE DOKUMENTACIJE, PRIPREMA ZA RAD I STRUČNO USAVRŠAVANJE

Reference

1. Vujisić-Živković, N. Obrazovanje pedagoga u svetlu reforme univerziteta – od Skandinavije do Balkana (II deo). Pedagogija, 2013, 68, 2, 163-178
2. Spasenović. V. Strucni saradnik u skoli: komparativni pregled za 12 zemalja. https://www.researchgate.net/publication/328198639_Strucni_saradnik_u_skoli_komparativni_pregled_za_12_zemalja [accessed Sep 30 2020]