Čemu još pedagog?

Ideja naslova ovog teksta je proistekla iz nedavno održane konferencije pod nazivom Čemu još obrazovanje? Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Pitanje čemu još obrazovanje otvara potrebu preispitivanja i redefinisanja pojma i ideje obrazovanja, ciljeva i ishoda vaspitno-obrazovnih aktivnosti, odnosa proklamovanih načela i vrednosti i metoda kojima se oni ostvaruju u vremenu u kome se ti pojmovi ne razumeju u potpunosti ili kontradiktorno koriste. Odgovor na pitanje šta je i čemu pedagog je usko povezan sa odgovorima na ova i mnoga druga pitanja i zavisi od svih elementa koji konstitutišu obrazovni sistem jedne zemlje.

Stručni saradnik u Srbiji i Hrvatskoj, školski savetnik u SAD, UK ili Matli, obrazovni savetnik u Austriji, pedagoški savetnik u Bugarskoj sinonimi su koji ukazuju na stručne profile koji se u različitim obrazovnim sistemima angažuju kako bi unapređivali proces obrazovno-vaspitnog rada i delovali kao podrška učenicima i roditeljma, nastavnicima i rukovodstvu škole. U velikoj komparativnoj studiji profesionalnog delovanja stručnih saradnika (školskih savetnika) različitih zemalja, prof. Spasenović navodi da iako su oblasti rada iste ili slične, delokrug rada svakog profila se može razlikovati od zemlje do zemlje u zavisnosti od priroritetnih oblasti. Tako je dominantna aktivnost koju obavlja školski savetnik u Austriji pružanje pomoći učenicima u planiranju daljeg obrazovnog puta i karijere, u Danskoj je to podrška razvijanju inkluzivnog pristupa u obrazovanju, u Makedoniji naglasak je na saradnji sa roditeljima, dok Rusija u fokus stavlja neprilagođenost učenika. 1

Stručni saradnik (tj. školski savetnik) je osoba koja, putem ostvarivanja saradničkih odnosa, pruža stručnu podršku učenicima, nastavnicima i roditeljima u procesu nastavnog i školskog rada i pomaže im u rešavanju pitanja i problema sa kojima se susreću u procesu vaspitanja i obrazovanja (psiholoških, pedagoških i socijalnih pitanja i problema).1

V.Spasenović

Na poziciji stručnog saradnika u institucijama formalnog obrazovanja u Srbiji najčešće rade pedagog i psiholog, iako se mogu angažovati i drugi profili poput defektologa ili socijalnog radnika.

Pedagozi se kao profil sa najširim obrazovanjem u obrazovnoj-vaspitnoj praksi na početku svog profesionalnog delovanja, susreću sa teškoćama u operacionalizaciji svojih radnih zadataka, definisanju polja delovanja, kao i pozicioniranju u odnosu na druge profile. Razlog zašto je to tako ne treba da čudi, jer se pedagozi po prirodi svoje nauke pozicioniraju kao “teoretičari obrazovanja”. Za razliku od psihologa, kao najsrodnijeg profila stručnog saradnika, koji su svoje utemeljenje našli u testiranju i merenju (i instrumentima posvećenim merenju i dijagnozi), pedagozi nisu uspeli da razviju takvu vrstu utemeljenosti i prepoznatljivosti. Iako je to možda bilo dobro za razvoj pedagogije kao nauke omogućavajući joj da zadrži otvorenost i bavi se pitanjima svrhe i smisla deteta kao individualnog i društvenog bića u razvoju, nije davalo puno odgovora na pitanje kako u praksi sačuvati specijalnost i delatnost stručnih saradnika – pedagoga. Zbog toga je polje konstitutivnih aktivnosti koje određuju oblast rada pedagoga kao stručnog saradnika (školskog savetnika) u praksi ostalo zamagljeno i sa puno otvorenih pitanja.

O tome svedoči i nedavna studija sprovedena u okviru Radne grupe pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za izradu novog pravilnika o radu pedagoga i psihologa (podržanom od strane Unicefa). Iako na malom uzorku (20 stručnih saradnika), rezultati pokazuju da je najveći broj aktivnosti koje obavljaju pedagog i psiholog u školi isti, sa jedinom očekivanom razlikom u primeni psihodijagnostičkih instrumenata. U tom smislu se navodi da, kada je reč o izboru određenog profila pri zapošljavanju, direktoru kao poslodavcu je svejedno da li zapošljava psihologa ili pedagoga.

Dodatni problem u pokušaju da se razgraniče aktivnosti i područja rada sličnih profila stručnih saradnika se javlja i onda kada se razlike utemeljuju pozivanjem na pedagogiju i psihologiju kao akademsku disciplinu. Ako se uporede programi studija pedagogije i psihologije obrazovanja, primećuju se mnoge sličnosti bez obzira na različit naziv studijskog predmeta. Rekla bih na sreću svih praktičara pedagoga i psihologa koju su kroz takve postupke akademske zajednice praksu bolje razumeli i unapređivali je. Jedinu suštinsku razliku prave predmeti usko kliničkog usmerenja namenjeni merenju i dijagnostifikovanju psihofizičkog razvoja. Međutuim, to je ostavilo problem pozicioniranja jednih naspram drugih u vaspitno-obrazovnim ustanovama, naročito onda kada broj stručnih saradnika nije određen prirodom i potrebama škola i vrtića, već prema finansijskim normativnima.

Sekcija predškolskih pedagoga je 2017. godine uputila molbu nadležnim organima o potrebi redefinisanja statusa stručnih saradnika predškolskih ustanova u okviru predškolskog sistema obrazovanja i vaspitanja u nadi da će se rešiti ovo pitanje. Ključnu ulogu i doprinos pedagoga u građenju kvaliteta učenja u dečjem vrtiću, oni su prepoznali u sledećim stavkama:

  • poslove u građenju saradnje među svim učesnicima u predškolskim ustanovama
  • zadatke pedagoga da neguje, razvija i promoviše uzajamno poverenje, poštovanje i uvažavanje
  • profesionalnu odgovornost pedagoga da u procesu vaspitanja sagledavaju različite perpektive dece, roditelja, vaspitača, rukovodilaca i drugih učesnika u odrastanju deteta,
  • obavezu pedagoga da stvara atmosferu zajedničkog razumevanja konteksta u kome se gradi i razvija pedagoška praksa,
  • praksu pedagoga u kojoj je izražena potreba za stalnim sagledavanjem i preispitivanjem konkretnih životnih, pedagoških situacija, različitih dilema, teškoća i zbog sve većeg broja dece potrebe za individualizovanim pristupom u radu i podrškom u svim pitanjima
  • sve veća potreba u radu za stvaranjem dijaloga kakvo predškolsko vaspitanje želimo, čemu težimo, kako vidimo decu i odrasle, kako i koje vrednosti negujemo

Reference

  1. Spasenović. V (). Strucni saradnik u skoli: komparativni pregled za 12 zemalja. https://www.researchgate.net/publication/328198639_Strucni_saradnik_u_skoli_komparativni_pregled_za_12_zemalja [accessed Sep 30 2020]

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s