Praćenje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog, odnosno evalucija vaspitno-obrazovnog rada je jedna od obaveznih oblasti rada pedagoga u školama i vrtićima, detaljno definisana i Pravilnikom o programu svih oblika rada stručnih saradnika1. Pedagoško-psihološka evaluacija kao posebna oblast, obuhvata 14 podpodručja koji se odnose na:
- Sistematsko praćenje i vrednovanje vaspitno-obrazovnog, odnosno nastavnog procesa razvoja i napredovanja dece, odnosno učenika,
- Praćenje realizacije vaspitno-obrazovnog, odnosno obrazovno-vaspitnog rada,
- Praćenje efekata inovativnih aktivnosti i projekata, kao i efikasnosti novih organizacionih oblika rada,
- Rad na razvijanju i primeni instrumenata za vrednovanje i samovrednovanje različitih oblasti i aktivnosti rada ustanove,
- Praćenje i vrednovanje primene mera individualizacije i individualnog obrazovnog plana,
- Učestvovanje u radu komisije za proveru savladanosti programa uvođenja u posao vaspitača/nastavnika, stručnog saradnika,
- Iniciranje i učestvovanje u istraživanjima vaspitno-obrazovne prakse koje realizuje ustanova, naučnoistraživačka institucija ili stručno društvo u cilju unapređivanja vaspitno-obrazovnog rada,
- Učešće u izradi godišnjeg izveštaja o radu ustanove u ostvarivanju svih programa vaspitno-obrazovnog rada (programa stručnih organa i timova, stručnog usavršavanja, preventivnih programa, rada pedagoško-psihološke službe, saradnje sa porodicom, saradnje sa društvenom sredinom, praćenje rada stručnih aktiva, timova),
- Učestvovanje u praćenju realizacije ostvarenosti opštih i posebnih standarda, postignuća učenika,
- Praćenje analize uspeha i discipline učenika na klasifikacionim periodima, kao i predlaganje mera za njihovo poboljšanje,
- Praćenje uspeha učenika u vannastavnim aktivnostima, takmičenjima, završnim i prijemnim ispitima za upis u srednje škole,
- Učestvovanje u usklađivanju programskih zahteva sa individualnim karakteristikama učenika,
- Praćenje uzroka školskog neuspeha učenika i predlaganje rešenja za poboljšanje školskog uspeha,
- Praćenje postupaka i efekata ocenjivanja učenika.
U praksi, ovi zadaci se ostvaruju na različite načine, a jedan od njih je i pedagoško-instruktivni rad, odnosno posete časovima i uvid u neposredan nastavni proces i druge oblike ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada.
Pedagoško-instruktivni rad
Pedagoško-instruktivni rad ili pedagoško-psihološka evaluacija je metoda koja se realizuje sa nastavnicima i fokusirana je na promišljanje teorijskih principa, metoda, oblika i sredstava rada koji se koriste na času, a kako bi se olakšao proces učenja i postizanje definisanih nastavnih ciljeva. Iako predstavlja sredstvo evaluacije i vrednovanja koje treba da obezbedi najčešće kvantitativne podatke za donosice odluka na višim prosvetnim nivoima, ima za cilj da zajedno sa nastavnicima kao ekspertima predmetnih oblasti doprinose praćenju efekata nastave i unapređivanju pedagoške ali i stručne, predmetne utemeljenosti časa.
Od uvođenja Spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada ustanova u obrazovni sistem 2012. godine i donošenja Pravilnika o standardima kvaliteta rada ustanove 2018. godine, pedagoško-instruktivni rad se odvija upotrebom standardizovanih protokola za posmatranje časa (iako se pedagozima i drugim profilima stručnih saradnika ostavlja mogućnost da razvijaju sopstvene instrumente za praćenje i vrednovanje časova).
Pedagoško instuktivni rad i analiza posećenih časova (primer)
Izveštaj o pedagoško-instuktivnom radu i analizi posećenih časova počinje navođenjem podataka o ukupnom broju posećenih časova u mlađim i starijim razredima, kao i ukupnom broju posećenih časova redovne nastave, uglednih/oglednih i drugih aktivnosti a koji su planirani planom Stručnih veća. Nakon ovih podataka, navodi se analiza posećenih časova, a prema ostvarenosti navedenih standarda za određenu školsku godinu.
Аnaliza posećenih časova prema ostavrenosti standarda (Osnovna škola, školska 2017/2018)
Od pet indikatora koji definišu standard 2.1. Nastavnik primenjuje odgovarajuća didaktično metodička rešenja na času, na nivou prosvetne politike definisano je da moraju da budu prisutna bar četiri indikatora da bi se dobila ocena dobro ostvaren standard. Na oko 70% časova zabeležena su prva 4 indikatora, zbog čega možemo govoriti da se ovaj standard primenjuje u nastavi. Na većini posećenih časova, nastavnici saopštavaju ciljeve časova u formi koja odgovara uzrasnim karakteristikama učenika i specifičnostima nastavnog sadržaja. Na određenom broju časova, proces upoznavanja sadržaja lekcije kreće induktivnim putem, od pojmova koji su učenicima poznati ka glavnim pojmovima koja čine sadržaj lekcije. Svi nastavnici koriste metode koje su planirane pripremama, ali korišćene metode su jednolične u smislu da najčešće zadovoljavaju ostvarivanje obrazovnih ciljeva, ređe vaspitnih i funkcionalnih ciljeva (Grafikon 1).
U okviru Standarda 2.2. Nastavnik uči učenike različitim tehnikama učenja nastavnici uče učenike kako da povezuju gradivo sa prethodno naučenim, odnosno da povezuju sadržaje iz različitih oblasti i sa primerima iz svakodnevnog života. Korelacija sadržaja se pravi na nivou srodnih predmeta, dok se na određenom broju časova korelacija, iako nije bila planirala pripremom, ostvaruje spontano a sa ciljem približavanja nastavnog sadržaja učenciima. U budućem periodu, zbog kretanja prosvetne politike ka projektnoj nastavi i međupredmetnim kompetencijama, naglasak treba staviti na detaljnije planiranje korelacije sa ciljem ostvarivanja međupredmetne povezanosti u toku časova. Trend povezivanja nastavnih sadržaja se nastavlja od prošle godine, kada je zabeleženo da 84 %nastavnika uči učenike koristeći korelaciju (Grafikon 2).
Da bi standard 2.3. Nastavnik prilagođava rad na času obrazovno-vaspitnim potrebama učenika bio ostvaren, neophodno je da se prepozna 4 odnosno 5 indikatora u odeljenjima gde ima učenika koji nastavu prate po IOP-u. Na više od 64% časova nastavnici prilagođavaju zahteve mogućnostima učenika, odnosno prilagođavaju rad različitim potrebama učenika (54%) (Grafikon 3).
Izveštaji o spoljašnjem vrednovanju škola u Srbiji za 2015/16. i 2016/17. pokazuju da se u okviru oblasti Nastava i učenje najteže ostvaruju standardi 2.3. i 2.6, te da njih procentualno dostiže 48% škola (standard 2.3), odnosno 54% škola (standard 2.6).
Od ukupno 6 indikatora potrebnih da bi standard 2.4. Učenici stiču znanje na času bio u potpunosti ostvaren, na približno 60% časova su zabeležena 5 indikatora, što govori o delimičnoj ostvarenosti standarda. Učenici učestvuju u različitim aktivnostima na času i koriste dostupne izvore znanja, među kojima se najčešće javlja nastavnikova reč, udžbenik, radna sveska, grafički prikaz (ili drugo prigodno sredstvo koje postoji u učionici). Sveska učenika se javlja kao izvor znanja na dva časa, dok se učenički produkti koriste kao izvor znanja u nižim razredima (2). Na malom broju časova je primećeno da učenici procenjuju tačnost svojih ili tuđih odgovora (21%), kao i da obrazlažu kako su došli do rešenja (7%) (Grafikon 4).
Da bi standard 2.5. Nastavnik efikasno upravlja procesom učenja na času bio u potpunosti ostvaren, neophodno je da svih 6 indikatora budu prepoznati. Na više od 50% časova zabeleženo je prisutnost 5 indikatora, što govori o dobro ostvarenom standardu. Nastavnici na adekvatan način koriste nastavna sredstva, ali su ona siromašna. Korišćenje CD player-a je zabeleženo na 3 časa engleskog jezika, projektor se koristi za realizaciju oglednih/uglednih aktivnosti, kao i instrumenti za eksperimentalne aktivnosti na časovima hemije. Na dva časa tehničkog je zabeleženo korišćenje većeg broja nastavnih sredstava kojima se omogućava ostvarivanje principa očiglednosti u nastavi. Na časovima gde indikatori ovog standarda nisu prepoznati, nedostajala je vremenska artikulacija časa i bolja dinamika časa kojom bi se izbegao prazan hod i neformalni razgovor učenika i nastavnika koji nije imao pedagošku funkciju. Najmanje zastupljen indikator (30%) tiče se interakcije učenika – dominira interakcija učenik-nastavnik i uglavnom je jednosmerna (ide od nastavnika ka učeniku).
S obzirom da je najveći broj časova bio namenjen obradi novog gradiva, standard 2.6. Nastavnik koristi postupke vrednovanja koji su u funkciji daljeg učenja se procenjivao posredno – preko pedagoške sveske nastavnika i analizom pitanja koja se postavljaju učenicima u cilju formativne i sumativne procene na samom času. Nastavnici daju povratnu informaciju učenicima – iako su povratne informacije o učeničkom radu učestale, uglavnom su opšte i odnose se na proveru znanja i kriterijume ocenjivanja. Kod određenog broja nastavnika, povratna informacija se odnosi na interpretaciju nastavnog sadržaja (”ovo je teško pitanje”,”ovo je pitanje za napredni nivo” ) ili rad učenika na času (”dobar si termin upotrebio” i sl.) (Grafikon 6).
Na više od 70% časova zabeleženo je da nastavnici pokazuju poštovanje prema učenicima i da ispoljavaju empatiju prema učenicima (51%). U metodama za motivisanje učenika dominiraju postupci koji sa sobom povlače povećanje ocene (pretežna usmerenost na razvijanje spoljašnje motivacije za učenjem) (Grafikon 7).
SUMATIVNI PREGLED
Na ukupno 61 čas koliko je posećeno tokom 2017/18. godine, zabeleženo je ukupno 29 indikatora (od definisanih 38). Raspon pojedinačnih indikatora koji su zabeleženi na časovima se kreće od 6 do 29 i govori o njihovoj različitoj zastupljenosti kod posećenih časova. Časovi ugledne nastave su časovi kod kojih je zabeležen najveći broj indikatora (29).
Literatura:
1Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika, Sl.glasnik 2021/5/2012 и 6/2021
2Program rada stručnih saradnika u srednjoj školi, 1993; Program rada školskog pedagoga u osnovnoj školi, 1994