Koje lekcije Nina nije naučila u filmu “Crni labud”?

Iako psihološki triler po žanru, film Crni labud (Black Swan) govori i o odrastanju i unutrašnjim borbama koje su uvek jedne od najtežih, ali ako se pobedi strašan zmaj i jedne od najplodonosnijih. Film u kome glavne uloge tumače Natali Portman, Mila Kunis i Vinsent Casel, govori o pritiscima koji postoje u svetu profesionalnog baleta, ali i svim pritiscima sa kojima se suočavamo kada hoćemo da pređemo na “sledeći nivo igre” – da rastemo i napredujemo. Sa kojim zmajevima se Nina zapravo suočavala? Da li se može reći da ih je pobedila iako je ishod bio fatalan?

I had an amazing dream. Film počinje prikazom Nininog (Natali Portman) sna u kojem igra Belog labuda u baletu “Labudovo jezero”. Sna, koji je na početku filma predstavljen više kao neverovatna mogućnost koju bi želela, ne kao cilj koji je definisala. Ipak, da je on i nešto više od mogućnosti u Nininim očima, vidimo u svim postupcima koji svedoče o njenoj posvećenosti i ljubavi prema baletu – vežbom postiže savršenu tehniku, upoznata je sa različim stilovima igre, poznaje izvođenja i starijih balerina i divi se autoritetima u svojoj oblasti želeći da ih sledi. Međutim, uskoro saznaje da je potrebno nešto više od savršene tehnike da bi postigla savršenstvo. I tu zapravo počinje Ninina borba – da pronađe sebe, svoj glas, da otkrije i stvori pre svega, svoju igru.

Learning to be. “Da samo tražim Belog labuda, uloga bi bila tvoja” – rekao je njen učitelj baleta (Vinsent Casel), kada Nina nije uspela da dočara sve osobine i tamu Crnog labuda na sceni. Potpuno razumevanje Crnog labuda kao oličenja tame, mističnosti, zavodljivosti, zlobe podrazumeva povezivanje sa istim aspektima sopstvene ličnosti koje Nina nije imala priliku da upozna. Živeći pod “staklenim zvonom”, Nina nije mogla da upozna, a kamoli prihvati sve one negativne strane svoje ličnosti, a koje su njen integralni deo – ljubomoru, zavist, lukavstvo. Nina nikada nije odrasla i napustila nevinost koju detinjstvo sa sobom nosi. Zato je sadržaj uloge Crnog labuda Nini u potpunosti nepoznat, ne može da se poveže sa njim, ne razume ga, istovremeno ga se plaši i njime je privučena.

Ličnost postaje za sebe ono što je ona u sebi kroz to kako se ispoljava pred drugima.

L.S.Vigotski

U svakom procesu učenja, vi morate dozvoliti da spoljašnji sadržaj (bez obzira da li se odnosi na sadržaj nastavnog predmeta ili sadržaj koji neko drugi u nekom obliku donosi) prođe kroz vas, morate na neki način da ga obradite, da mu date neku vrednost, značenje i interpretaciju. Nije dovoljno da ga samo ponovite (u Nininom slučaju uvežbate, utrenirate) potrebno je da ono unutrašnje vaše kroz to spoljašnje, ispoljite, osetite, pronađete sopstveni smisao.

I want to be perfect. Nina je u dubini svog bića Beli labud. Nesumljivo da bi za Ninu, i profesionalno i privatno, bilo lekovito da stvori prilike u kojima bi se postepeno upoznavala i sa onim negativnim osobinama ličnosti, ali se postavlja pitanje da li je ona za tako nešto bila spremna? Na kraju krajeva, Nina sanja o Belom labudu, pa se možemo zapitati da li je došlo do zamene teza? Nina je prihvatila konstrukciju savršenstva koja znači igranje obe uloge, Belog i Crnog labuda. I to je verovatno standard u svetu baleta, ali da li je bio i Ninin? Da li je Nina želeći da bude savršena, svoje savršenstvo (igranje Belog labuda) zamenila onim što su majka ili učitelj videli kao savršenstvo? Želeći i dalje da bude dobra devojčica, Nina nastavlja da ispunjava očekivanja koje od nje imaju svi drugi osim nje same. I oseća ogromnu krivicu jer u tome ne uspeva.

Proces učenja da budete ono što morate biti (dostizanje slobode, zrelosti i autonomije), podrazumeva da kreirate sopstvene kriterijume vrednovanja onog ideala koji ste prihvatili kao savršenstvo. Scenu u kojoj je Nina ukrala karmin od Beth, pokazuje da se Nina vodi spoljašnjim kriterijumima u određivanju toga ko bi želela da bude. Ona želi da bude Beth. Ona ne stvara svoj jedinstveni stil, ne pronalazi svoju igru, ne definiše kriterijume “svog savršenstva”, već se vodi tuđim. Savršena tehnika i šta još? Nina nema odgovor. Zato, čim završi baletsku koreografiju, ona trči kod učitelja čekajući (ne)odobravanje. Jer je još uvek važno samo ono što on (kao spoljašnji autoritet) misli. I u tome se prepoznaju njene osobine male, dobre devojčice.

Prezaštićivanje kao podrška. Mogu sama – Nina je rekla majci kada je ona htela da joj pomogne u svlačenju haljine nakon svečanog koktela. Majka joj je ipak pomogla. Ušuškala je za spavanje. Pustila muzičku kutiju. Poljubila za laku noć. Da li je “podrška” koju je dobijala od majke bila ono što je Nini bilo potrebno? Pokušavam da ne upotrebim neku drugu reč i da majčine postupke ipak tumačim kao podršku, jer ih je Nina bar u nekom stepenu, tako tumačila i osećala. Majka joj je podrška kada joj plače na ramenu, njoj prvoj saopštava radosne vesti, majka je teši kada je mislila da neće dobiti ulogu. Međutim, majka šalje i neke poruke koje nisu vođene Nininom dobrobiti, već su imale za cilj da održe stanje koje je za Ninu u tom trenutku bilo pogubno (jer joj nije omogućilo dalji rast i postizanje zrelosti). U jednoj sceni u filmu, čak i Nina sama pokušava da se vrati na stare obrasce ponašanja kako bi povratila sigurnost i stabilnost. Muzičku kutiju je vratila u sobu tek da bi uvidela da stari obrasci više ne funkcionišu. Podrška odraslih (pre svega majke) koja joj je bila potrebna u tom trenutku da bi formirala nove obrasce (samo)podrške je izostala. Nina odnos sa majkom se ne razvija, socijalne kontakte nema, ne razvija odnose van okvira baleta. I zato je (uz sve ostale faktore) razvila disfunkcionalne, patološke obrasce ponašanja koji su naglašeni u drugom delu filma i čiji se razvoj može pratiti od samog početka. Svoj novi identitet odrasle osobe je formirala na potpunoj suprotnosti onoga što je zaista bila i želela da bude, potpuno se prepuštajući osobinama Crnog labuda.

End of the game. Film se završava tako što je Nina zmaja sa kojim se borila, ubila. Zmaj sa kojim se suočila bila je ona sama. Ovoga puta nije čekala na potvrdu učitelja ili drugih igrača i nakon odigrane koreografije i spuštanja zavesa, je rekla – I was perfect, it was perfect.

Nina, Lili i Beth su izmišljeni likovi, ali dobro oslikavaju naša unutrašnja stanja onda kada se suočavamo sa spoljašnjim (i unutrašnjim) pritiscima, emocijama koje ne razumemo, podrškom koju nemamo, tamom u kojoj ne pronalazimo put. Neko je rekao da problem koji imamo nikada nije veći od nas samih – jer smo mi ti koji ga nosimo. Zato, pronaći novi put, stvoriti novu stazu, osmisliti nov sadržaj koji će vama omogućiti da rastete i da napredujete.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s