Šta nas film The King’s speech može naučiti o osobinama dobrog učitelja, nastavnika, profesora

Da li se sećate osećaja kada ste naučili nešto novo, uradili ono što to tada niste mogli ni znali da možete ili stvorili nešto drugačije? Učenje se definiše kao trajna ili relativno trajna promena ličnosti (osobina, stavova i vrednosti, navika, sposobnosti i veština) koja je nastala kao rezultat nekog iskustva. Ko je odgovoran za vaša iskustva? Od kojih osoba ste učili i od kojih i dalje učite? Koja iskustva birate da biste i dalje napredovali?

Koje nas “lekcije” uči ovaj film? Da li bismo danas ovakvu praksu nazvali zastarelom, ili je pak baš onakva kakva nam je potrebna u obrazovanju u 21.veku?

Odnos ravnopravnosti i međusobnog poverenja – sigurnost za obe strane. Lajonel i Bertie (kralj) se razlikuju po mnogo osobina. Jedna od njih je i razlika u položaju i svim stvarima koje ona u odraslom svetu nosi (razliku u distribuciji moći, autoritetu, načinu obraćanja). Lanojel se bori sa kraljem za “prisnije, intimnije” odnose koje Kralj toliko odbija. Odbija jer su formalni okviri odnosa jedino što on poznaje (što mu je blisko i što mu daje sigurnost) i jedini okvir u kome su se njegovi odnosi razvijali u detinjstvu, a kasnije i u odraslom dobu. Kako kaže “ne bih znao čemu služe prijatelji, jer ih nisam imao“. Međutim, ono što ova priča naglašava i na čemu Lajonel insistira, jeste da u procesu učenja, učitelj i učenik moraju da budu jednaki i ravnopravni. Jednaki ne po osobinama, iskustvu, znanju, položaju, već jednaki kao ličnosti i kao dva subjekata koje učestvuju u ostvarenju zajedničkog cilja. Partnerski odnosi podrazumevaju sigurnost i poverenje u onog drugog i u atmosferu (odnose) u kojoj je sve što se dešava vođeno jednim ciljem – učenjem i na obostranu dobrobit.

Odgovornost za sopstveno učenje. Za učenje, izlečenje u ovom konkretnom primeru, Kralj mora da bude sam zainteresovan i motivisan. Lajonel kaže “samo ako vas zanima proces izlečenja, možemo početi”. Učenje je lični poduhvat učenika, lična borba te od njegove spremnosti i odgovornosti da aktivno učestvuje u tom procesu zavisi i krajnji ishod. Motivisanost učenika da nešto nauči počiva na njegovom sopstvenom interesu da napreduje, raste i da razvija svoje sposobnosti (ovog interesa kralj tek na kraju filma postaje svestan). Odgovornost za učenje ne podrazumeva izvanrednu uspešnost u izvođenju zadatka, već aktivno učešće u samom procesu učenja. Lajonel to ističe kada kaže “dugujete mi šiling jer se niste ni potrudili, niste ni probali”.

Ciljevi i sadržaj učenja. Kralj je kod Lajonela došao da bi ispravio govor i to je jedini cilj koji je želeo da postigne. Iz perspektive Lajonela kao učitelja, to je samo jedan od ciljeva. Lajonel pravi razliku između onoga, što bismo mogli da nazovemo predmetno specifični cilj (poboljšanje mehanike govora) i širih vaspitnih ciljeva, povezanih sa ličnošću učenika. Kada je Lajonel pitao kralja čega se seća iz detinjstva, Kralj je odgovorio da on nije tu da bi razgovarao o privatnim stvarima i svom detinjstvu. Vaspitni okvir proseca učenja se odnosi na ličnost učenika i stav da je sve iz iskustva učenika važno i da može da se posmatra kao sadržaj učenja (detinjstvo, uspomene, interesovanja, postignuća, neuspesi, osećanja ljutnje, sreće ili tuge). Bez obzira da li je učenik toga svestan ili ne, on u procesu učenja učestvuje celim svojim bićem i ne može da isključi jednu oblast, a da unapređuje drugu. Učenje je holistički proces i učenik se mora posmatrati kao celina u procesu podučavanja.

Krajnji cilj pedagoškog delovanja koje ga i utemeljuje kao takvo, jeste razvijanje unutrašnjih snaga i vrednosti kao jedinih vrednih učenja i napredovanja. U tome se ogleda transformativna i emancipatorska moć obrazovanja. Ni položaj, ni titula…samo svest o važnosti glasa kao takvog i pravu da se koristi.

“Zašto bi tebe bilo ko slušao?” pitao je Lajonel. Zato što sam Kralj, treba da održim govor, svi će slušati …učenik je nabrajao razloge, dok nije konačno spoznao….

…“Imam pravo da me čuju, jer imam glas” bio je jedini odgovor koji je važan.

My castle, my rules – doslednost. Lajonel insistira na svojim pravilima ne odstupajući od njih čak ni zbog činjenice da je neko kralj. Za svako od pravila ima određen razlog i svako pravilo treba da doprinese lakšem ostvarenju postavljenog cilja. Pravila reflektuju i vrednosti pedagoškog delovanja, određuju granice ponašanja i očekivanja u uspostavljenim odnosima.

Naplaćujete li za ovo, doktore? Da, bogatstvo – odgovorio je Lajonel (ili učenje kroz/kao životna situacija). Sve situacije koje kreiraju stručnjaci u vaspitno-obrazovnoj delatnosti, koliko god se ponekad činile besmislene ili ugrožavajuće iz perspektive učenika (ili drugih), jesu posebno planirane i kreirane kako bi se omogućio proces učenja i postigli vaspitno-obrazovni ciljevi. Lajonel nikada nije zaboravio te ciljeve, iako oni naročito u početku, čini se da nisu imali nikakve veze sa onim zbog čega je kralj došao. Svaka situacija u vaspitno-obrazovnom kontekstu ima svoju svrhu i misiju koja se prepoznaje čak i kada Lajonel pristavlja čaj. Lajonel u tom smislu, svaku situaciju koristi za učenje i svaka životna situacija i jeste učenje. Lajonel “pravi situacije za učenje” i kada kralj dolazi u neformalnu posetu i kada dečak Vili pozdravlja kralja na početku filma.

Priznavanje grešaka. Plaši se sopstvene senke, a mogao bi da bude veliki – rekao je Lajonel i uvideo da je pogrešio onda kada je tražio da i kralj to uvidi. U izvinjenju kralju priznao je da je odabrao pogrešan put. Koliko god njegov utisak o Kralju bio tačan – da se plaši i koliko god vaspitni ideal o kralju kakav bi mogao da bude bio pred očima učitelja, sopstveni tempo učenika i njegova spremnost na naredni korak u napredovanju određuju i kada se taj cilj može i treba praktično ostvariti.

Stručna ekspertiza. “To je moje polje” branio je Lajonel svoju profesionalnu oblast onda kada je naišao na negodovanje kralja koji odbija da poveruje da deca ne progovaraju sa mucanjem, već da mucanje nastaje. Stručna ekspertiza, poznavanje predmetne oblasti je veoma važna u procesu podučavanja. Lajonel mora da poznaje svoju profesionalnu oblast da bi znao kuda vodi i kuda može da vodi učenika (krajnji cilj učenja), na koji način to može da čini, kako da postupa sa preprekama na tom putu i kako da pomogne da učenik pronađe sopstveni put. Proces učenja (bez obzira ko učestvuje u tom procesu) počiva na tome da neko nešto ZNA drugačije, bolje, više od vas. To znanje može biti podatak, informacija, princip, teorema, sistem, hipoteza, verovanje, vrednost, mišljenje, stav, ali mora da postoji “neka razlika” koja se na neki način obrađuje (prenosi, transformiše, konstruiše, ko-konstruiše), odnosno uči. Autoritet koji se gradi na tim osnovama je osnov za uspostavljanje partnerskih odnosa.

Ovo su samo neki od elemenata na osnovu kojih se mogu analizirati različite pedagoške koncepcije i modeli podučavanja. Lajonelov pedagoški model odiše humanizmom, dozom optimizma i vere u one snage i vrednosti koje učenik donosi sa sobom. Slično kao profesor književnosti u Društvu mrtvih pesnika ili profesorka umetnosti u Osmehu Mona Lize.

Reference:

Kraljev govor, Wikipedia https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2_%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80, pristupljeno 4.05.2020.