Seksualno obrazovanje u školama 2021- pedagoška perspektiva

Seksualno obrazovanje, škola

Seksualno obrazovanje je u različitom obliku i stepenu prisutno u oblasti porodičnog vaspitanja, ali i u oblasti vaspitno-obrazovnog rada u školi. O nivou seksualnog obrazovanja koje svako dete dobija u okviru različitih sistema može se diskutovati – na kraju krajeva, kao i o nivou seksualnog obrazovanja svakog odraslog (ukoliko se ono shvati i kao prevencija i održavanje lične higijene i brige o reproduktivnom zdravlju). Međutim, pitanje programa seksualnog obrazovanja, nije da li ga treba ili ne treba uvesti, već kako ga uvesti u školski sistem Srbije (sa postojećom strukturom i organizacijom školskog i obrazovnog sistema, istorijskim razvojem pedagoške teorije i prakse), tako da on za učenike bude relevantan u 2021.godini i da znači učenje.

U časopisu Nastava i vaspitanje je 1998.godine objavljen članak Savremena škola i problem seksualnog vaspitanja i obrazovanja u kome se ukazuje na važnost ove teme i potrebu da stručnjaci i šira zajednica obrate više pažnje, jer posledice nepoznavanja ove oblasti mogu biti pogubni po mlade generacije. Članak nudi i praktičan model, teme za sve one nastavnike koji su spremni da ovoj oblasti posvete više vremena u svojoj nastavnoj praksi.

Ovaj primer nam govori da pitanje uvođenja seksualnog obrazovanja nije novo. U kom obliku je ono zastupljeno u školskoj praksi Srbije i šta novo donose programi seksualnog obrazovanja?

Šta želimo da učenici uče

Mama, šta je silovanje? Hm…. silovanje je kada tata pokušava na silu da upali kola.

Ovako je jedna majka, u usputnoj porodičnoj vožnji automobilom, svom detetu odgovorila na pitanje šta je silovanje. Kada se danas govori o uvođenju programa seksualnog obrazovanja u škole, da li bi navedeni primer spadao u tu oblast?

Kroz nastavne planove i programe, odnosno kurikulume i programe učenja, reflektuju se odgovori na pitanja o tome šta se uči (sadržaj), kako se uči (metode, tehnike i oblici) i kako se učenje procenjuje (ocenjivanje, evaluacija). Uvođenje programa seksualnog obrazovanja u školski sistem (vrtić, osnovna i srednja škola) podrazumeva da se definišu sadržaji seksualnog obrazovanja, odnosno da se odgovori na pitanje šta je to što učenici uče, kako i na koji način i kako će se rezultati učenja procenjivati. Kroz ova tri pitanja reflektuju se i ciljevi i zadaci učenja (zašto i sa kojom svrhom) definisani određenim programom.

Celokupni obrazovni sistem u RS u najvećoj meri počiva i organizovan je na principima akademske ideologije obrazovanja prema kojoj učenici u školi uče one sadržaje za koje se smatra da odražavaju suštinu nastavne, odnosno naučne akademske discipline. Nastavu biologije, matematike ili fizike i svih drugih nastavnih predmeta čine akumulirana znanja odgovarajućih naučnih disciplina, oko kojih postoji konsenzus o tome “šta je znanje”. Celokupna vaspitno-obrazovna praksa oblikovana je ciljevima u kojima učenici treba da usvoje sadržaje učenja (memorišu ili zapamte, razumeju, interpretiraju, primene ili stvore nešto novo) i razviju mišljenje karakteristično za određenu naučnu disciplinu.

Sadržaji seksualnog obrazovanja u tom smislu, u postojećoj strukturi i organizaciji nastave, se mogu prepoznati kao integrisani u okviru različitih nastavnih predmeta. Kao takvi oni su predstavljeni tako da odražavaju suštinu nastavno-naučne odnosno akademske discipline. Tako recimo, anatomija i reprodukcija čoveka, kao mogući sadržaj programa seksualnog obrazovanja, je tema koja se obrađuju u nastavi biologije. Iako bi program seksualnog obrazovanja prevazilazio biološku perspektivu (prema kojoj je osnovna funkcija živih bića da se razmnožavaju), biologija se kao nastavni predmet bavi temama seksualnog obrazovanja u skladu sa akademskom disciplinom koju predstavlja. Romantična ljubav i izražavanje intimnih osećanja, kao mogući sadržaji seksualnog obrazovanja su teme mnogih književnih dela u nastavi srpskog jezika. Lepota ljudskog tela obrađuje se kroz nastavni plan i program likovne kulture. Komunikacija i izražavanje potreba, kao mogući sadržaji seksualnog obrazovanja su neke od tema na časovima odeljenske zajednice ili građanskog vaspitanja. Ljubavni i odnosi među pripadnicima istog ili različitog pola, su važno filozofsko pitanje prisutno u mnogim filozofskim delima. Prava, brak i porodica su teme u nastavnom predmetu sociologija.

Seksualno obrazovanje se zato može posmatrati kao interdisciplinarna oblast izuzetno osetljiva na uzrast i kontekst odrastanja deteta, koja se svojim sadržajem preliva na različite nastave predmete i akademske discipline, ne isključujući pri tome nijednu (biološku – reprodukcija, psihološku – ocećanja i emocije, sociološku – prava, filozofsku itd.).

Ko podučava decu i učenike?

U postojećoj organizaciji nastave, svaki nastavnik je kompetentan da govori o sadržajima seksualnog obrazovanja iz perpektive one akademske nauke koja je predstavljena nastavnim predmetom. Teme poput istopolni intimni i romantični odnosi kao moguć sadržaj seksualnog obrazovanja, različitu perspektivu dobijaju u nastavi biologije, od nastave filozofije ili verske nastave. Predmetna autonomija, tj. autonomija nastavnika dozvoljava da se određena perspektiva zastupa iz pozicije akademske discipline i naučnog mišljenja. Ukoliko bi programi seksualnog obrazovanja bili zasebni i samostalni, otvorili bi pitanje širih ideoloških postavki na kojima bi počivali – iz koje pozicije bi nastavnici seksualnog obrazovanja nastupali, i koje mišljenje, paradigmu ili perspektivu bi prenosili?

Sa kojim ciljem i zašto – šta novo donose programi seksualnog obrazovanja

U skladu sa širim društveno-istorijskim kontekstom i društvenim modelom patrijartaha koji je postojao na Balkanu (i u Evropi), sadržaji seksualnog obrazovanja, iako postoje kao integrisani u okviru postojećih nastavnih planova i programa u Republici Srbiji, nikada nisu bili posebno naglašeni baš zbog celokupnog društvenog konteksta koji je uticao (i kreirao) pedagošku praksu.

Upravo je širi društveni kontekst definisao i kako će se programi seksualnog obrazovanja uvesti i razvijati u različitim zemljama. Prema nekim podacima, prva evropska zemlja sa razvijenim progamima seksualnog obrazovanja bila je Švedska (1955), zatim Finska, Nemačka, Mađarska, Holandija (1970-1980), zatim Estonija, Belgija, Francuska, Grčka (1990-2006), itd. Svaka od navedenih zemalja je imala/ima drugačije pristupe u definisanju i implementaciji programa seksualnog obrazovanja.

Seksualno obrazovanje je deo nacionalnog kurikuluma i integrisan je u okviru različitih nastavnih predmeta u osnovnoj i srednjoj školi…../Sexuality Education is part of the national core curriculum and it is integrated into various subjects in primary and secondary school….

Sexuality Education in the WHO European Region, FINLAND,2018

Ciljevi i sadržaji seksualnog obrazovanja definisani su Standardima seksualnog obrazovanja u Evropi4, dokumentom koji je prisutan u relevantnim krugovima i institucijama, već više od deceniju. Ovaj dokument sadržaje učenja seksualnog obrazovanja razmatra na tri nivoa:

  1. na nivou znanja to su činjenice o razvoju ljudskog tela, reprodukciji, kontracepciji, polno prenosivim bolestima i zlostavljanju
  2. na nivou veština to su veštine poput komunikacije, dogovaranja, izražavanja vlastitih osećanja ili ponašanja u neželjenim situacijama
  3. na nivou stavova to su čvrsti stavovi i mišljenja o sopstvenoj vrednosti, poštovanju sebe i drugih, kao i prema seksualnosti uopšte

U pogledu ciljeva, dokument predviđa 11 ciljeva, tj. rezultata (?!) seksualnog obrazovanja – od onih povezanih sa građanskih pravima, poput “doprineti društvenoj klimi koja je tolerantna, otvorena i puna poštovanja za seksulanost, stilove života, stavove i vrednosti“, do “Biti svestan ljudskog tela i imati znanje o njemu, o njegovom razvoju i funkcijama posebno iz aspekta seksualnosti”.

Umesto zaključka

Ako se uporede Standardi seksualnog obrazovanja u Evropi, sa postojećim modelom u kome se sadržaji seksualnog obrazovanja obrađuju kao integrisani deo nastavnih predmeta, stiče se utisak da primena Standarda seksualnog obrazovanja ne bi donela ništa novo, tj. da ne bi doprinela učenju učenika.

Međutim, iz perpektive školskog sitema, umesto pitanja uvođenja novog programa seksualnog obrazovanja, a u skladu sa strukturom i organizacijom školskog sistema u RS i razvojem pedagogoške teorije i prakse, adekvatnije bi bilo govoriti o pitanju potpunijeg integrisanja sadržaja seksualnog obrazovanja u nastavne predmete i njihove razrade tako da on odgovara na potrebe dece i mladih (higijena i zdravlje muškarca i žene, rizična ponašanja i polno prenosive bolesti, kontracepcija, uloge u intimnim odnosima, brak i porodica) u 21.veku (seksualnost i pornografija, čovek kao resurs, ljudsko telo i marketing, trgovina ljudima, internet i pornografija)

Na ovaj način, programi seksualnog obrazovanja jesu prilika da deca i mladi dobiju odgovore na postavljen pitanja na zdrav, sistematičan i pre svega bezbedan način, od stručnih lica i u okruženju kome je dobrobit i obrazovanje dece i mladih primarna funkcija (škole kao institucionalni okvir društvene brige o deci).

Najvažniji zadatak seksualnog obrazovanja bi trebalo da bude da se učenici uče odgovornosti i da im se prenesu tačne informacije i činjenice.

Sexuality Education in the WHO European Region, FINLAND,2018

I još jedna važna napomena: planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnog rada,tj. razvijanje obrazovnih programa uvek počinje ne sa projekcijama onoga što ne želimo (a što zapravo predstavljaju društvene anomalije poput nasilja, zloupotreba itd.), već sa definisanjem onoga šta želimo od obrazovanja – ličnosti sa kojim znanjima, ponašanjima i stavovima a koji bi svedoči o svesnom i odgovornom ponašanju dece prema sebi i drugima... deca i mladi koji iskreno izražavaju emocije, poštuju granice svog i tuđeg (telesnog) integriteta, razumeju koncept intimnih odnosa i ljubavi, razumeju različite društvene prakse podizanja dece i zasnivanja porodice (istopolni brakovi, brakovi sa više žena), znaju kome da se obrate za pomoć i podršku onda kada njihovi životni primeri odstupaju od modela i sl.

Reference:

  1. Krnjaja, Ž (2012). Ideologije obrazovnih programa: stanje i perpektive u Srbiji
  2. O. Kontula (2008), Nordic sex education: a case of Finland, Sexologies, 17/ 1, 1158-1360,
  3. R. Molina and D. Apter (2012). Sexuality Education: Finnish and Chilean Experiences, Endocrine Development. 22:332-56
  4. World Health Organisation: Standards in Sexuality Education, retived from link
  5. Istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije, dostupno na linku

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s