Pedagog, nastavnik, profesor?

Pedagogija je više povezana sa kulturom. Obrazovanje je uvek bilo više u vezi sa kulturnom, nego sa mentalnim zdravljem koja je kao jedna od oblasti važan njegov deo.

Nepoznat citat

Često se za dobrog učitelja, nastavnika, profesora kaže da je dobar pedagog. Često se u biografijama znamenitih likovih i muzičkih umetnika, pozorišnih reditelja, glumaca, baletskih igrača, a ukoliko su imali bogato predavačko iskustvo i bavili se pedagoških radom, navodi da su bili dobri (likovni, muzički, baletski ) pedagozi. Da li je dovoljno samo bogato pedagoško iskustvo, rad na učenju i podučavanju dece i mladih da bi da bismo za nekog rekli da je pedagog? Rekla bih da da, ali onda ostaje pitanje šta je to što razlikuje posao pedagoga kao savetnika? Šta je to što zvanje pedagoga – stečenog nakon završetka Filozofskog fakulteta, od ostalih? Čime diplomirani ili master pedagog zaslužuje i opravdava to zvanje?

Diplomirani i master pedagozi retko kada imaju bogato predavačko iskustvo u neporednom radu sa učenicima, izuzev profesora pedagogije zaposlenih pri Univerzitetu. Iako poznaju zakonitosti pedagoškog i obrazovngog rada, oni se u smislu neposredne predavačke prakse ne mogu porediti sa praktičarima – sa vaspitačima, učiteljima, nastavnicima i profesorima koji svakog dana ulaze u učionice i rade sa učenicima. Neposredan rad pedagoga kao stručnog saradnika sa učenicima ima malo drugačiju formu.

Posao pedagoga u školi – neposredan rad sa učenicima

Neposredan rad pedagoga sa učenicima uglavnom je ograničen na rad jedan na jedan ili rad sa manjom grupom dece sa kojima se obrađuju posebne teme koje se tiču problema u učenju (akademskom ili socijalno-emocionalnom).Taj neposredan rad pedagoga sa decom je više analitičan, istraživački i usmeren na otklanjanje uzroka određenog problema vezanih za jedno dete ili grupu dece. Često u praksi učenik dolazi kod pedagoga ukoliko se javi određeni “problemi” – zastoji u učenju, narušeni vršnjački odnosi, problemi u komunikaciji između nastavnika i učenika itd. Pored toga, pedagog može da obrađuje posebne teme sa učenicima koji mogu da se tiču bilo koje oblasti (a iz nekog razloga deci predstavljaju problem – društveno i kulturno osetljive teme, teme koje nameću društvene okolnosti i sl.) pojedinačno ili ca celim odeljenjem.

Posao pedagoga – nastavnici i pedagoško-instuktivni rad

“Da se reše određeni problemi” je ono što bitno određuje položaj pedagoga kao savetnika u vrtiću ili školi. Na niovu indinvidualnog funkcionisanja, uloga pedagoga može biti vrlo teška i iscrpljujuća, jer podrazumeva rešavanje najraznovrsnijih problema (od testiranja učenika za polazak u školu, do profesionalne orijentacije; od stručnog usavršavanja nastavnika do saradnje sa predstavnicima lokalne zajednice), a koji proističu iz složenosti same naučne discipline i preplitanja (i projektovanja) različitih sistema (porodični, kulturni) na školski.

Pedagozi se u obrazovnom sistemu pozicioniraju kao stručni saradnici, školski savetnici, pedagoški savetnici. Sinonimi koji u školskim sitemima različitih zemalja označavaju istu profesiju i koji sa manjim sadržinskim razlikama određuju suštinu profila pedagoga. Pedagog se fakultetom priprema za istraživanje, analizu a kako bi mogao da da mišljenje i uvide o praksi koji bi različitim poslanicima u obrazovanju (vaspitačima, nastavnicima učiteljima, roditeljima…) pomogli u procesu vaspitanja i obrazovanja dece i učenika. Mapiranje problema, istraživanje i traženje rešenja, analiza uspešni i neuspešnih praksi, komparativni pregledi i sl. neke su od osnovnih delatnosti rada pedagoga bez obzira na one kojima su ta rešenja namenjena (deci, roditeljima, upravi škole).

Iako se često posmatra kao nadzor, posete časovima spadaju u oblast pedagoško-instruktivnog rada pedagoga i nastavnika u kojima se razmara čas iz pozicije ciljeva, sadržaja učenja, metoda i tehnika učenja i evaluacije. Posete času su prilika da nastavnici osveste sve segmente časa i eventualno ukoliko je pedagog dovoljno iskusan, dobiju nove informacije i uvide koji bi mogao da unapredi nastavu (iz pozicije nastave kao metodičke celine, ali iz pozicije potreba svakog pojedinačnog učenika u određenoj situaciji).

Pedagog – savetnik u predškolskom (vrtići), školskom (osnovne i srednje škole) i vanškolskom obrazovaju (ustanove kulture, muzeji)?

Šta podrazumeva uloga pedagoga kao stručnog saradnika, školskog ili pedagoškog savetnika u institucijama obrazovanja, odnosno savetnika u institucijama socijalne zaštite ili kulture?

Profesija pedagog nastala je iz potrebe unapređivanja vaspitno-obrazovne prakse, bez obzira o kojoje se delatnosti radi – obrazovnoj, kulturnoj ili socijalnoj. Svaka od ovih oblasti počiva na zakonitostima koji pedagozi istražuju i analiziraju kako bi mogli da odgovore na zahteve konkretne institucije (a zapravo da odgovore na potrebe onih kojima su te institucije namenjene).

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s