Vaspitanje dece

Vaspitanje dece kao pojava je uvek više bilo povezano sa kulturom i društvenim normama određene zajednice nego što je bilo stvar čisto psiholoških metoda vaspitanja. Metode su pokazivale put, da, ali su ciljevi vaspitanja bili društveno uslovljeni i relevantni za onu zajednicu u kojoj se vaspitanje kao pojava odvijalo. Šta želimo vaspitanjem da postignemo - ličnost sa kakvim osobinama - u biti je duboko filozofsko pitanje povezano sa ciljevima i etikom.

Pedagogija kao nauka

Iako proučava različite kontekste odrastanja deteta, pedagogija se nikada nije definisana kao nauka o odnosima, interakcijama koje dete uspostavlja sa svojom sredinom tokom odrastanja. Da li je to perspektiva koja se podrazumeva, ili ipak, ne?

Vaspitanje kulturom…ili kultura vaspitanja?

Kultura je neodvojiv deo svakog procesa socijalizacije i zato je prisutna u svakom pedagoškom delovanju. Ipak, ona je kao pojam našla posebno mesto u okvirima jednog od pedagoških pravaca utičuči na njegovo konstituisanje. Predstavljamo vam kulturnu pedagogiju.

Da li postajemo ono što jesmo ili ono što želimo da budemo?

Aktuelnost pitanja da li postajemo ono što jesmo ili ono što treba da budemo uslovljena je prirodom čoveka kao bića koji nikada nije ili-ili, već je biće suprotnosti - razuma i srčanosti, biće nagona, ali i duhovnosti. Odnos ovih pojmova, kao i odnos društva i ličnosti može da se posmatra iz perspektive različitih pedagoških koncepcija.

Pedagogija i antipedagogija

Kome pripada vaspitanje? Vaspitanje se definiše kao očovečenje, proces nastanka čoveka kao individualnog i društvenog bića; ukupnost svih uticaja i aktivnosti onih koji vaspitavaju (društvo, porodica, pojedinac). Da li vaspitanje (kao socijalni uticaj) prethodi čoveku onakvim kakav mora biti ili je njime uslovljeno? Zašto se danas govori o krizi društva i pedagogije, u vremenu koje... Continue Reading →

Website Built with WordPress.com.

Up ↑