Šta je folklor?
Gledajući fotografije koje prikazuju tradicionalnu nošnju i tradicionalne igre različitih naroda, u šarenilu boja lako bi nam promakla složena mreža značenja koju krije svaka nit, boja ili ornament narodnog kostima, pokret narodne igre ili stih narodne pesme. Antropolozi i etnolozi se slažu u stavu da su se društveno važne poruke prenosile kroz ono što bismo danas nazvali tek ukrasom na predmetu. Ukras kao simbol sa određenim značenjem, u tradicionalnoj kulturi nikada nije postojao radi sebe samog, već da bi na nešto ukazivao, predstavljao, činio, govorio.
Geometrijski, vegetativni ili zoomorfni motivi trebali su da pojačaju određeno svojstvo biljnog i životinjskog sveta i da tako donesu dobro pojedincu ili zajednici. Kult prirode je bio važan u tradicionalnoj zajedinci, pa su tako simboli bili vezani za prirodu, rađanje, plodnost zemlje, život, rast, svetlost, zaštitu itd. Romb je bio simbol plodnosti i izvezen na devojačkim keceljama trebao je da umilostivi više sile za zdravlje i plodnost. Često se označavao imenom kolo.
Devojka je svoju preslicu ukrašavala posebnim simbolom koji je trebao da sačuva njene rukotvorine od uroka. Romb je bio simbol plodnosti i izvezen na devojačkim keceljama trebao je da umilostivi više sile i zaštiti devojku. Linija je označavala neprekidnost i kontinuitet, a krug večnost bez početka i bez kraja.
Trougao je kao simbol trebao da sačuva od zlih, urokljivih pogleda.
photo: Sever Zolak
Linija je označavala neprekidnost i kontinuitet, a krug večnost bez početka i bez kraja. Krug, venac ili točak se povezivao i sa kosmičkom energijom sunca i meseca i trebalo je da donese zaštitu. Trougao je kao simbol trebao da sačuva nevestu na venčanju i “uhvati” zle, urokljive poglede. Ruža je simbolisala ljubav, sreću, a drvo sa (dobrim i lošim plodovima) bilo je prikaz čovekove sudbine. Verovalo se da biljke, poput bosiljka, majčine dušine ili nane, a kojima se ukrašavala mladina kapa na venčanju, čuvaju mladu od uroka. Sličnu zaštitnu funkciju imao je i nakit. Muške toke za grudi bile su simbol junaštva i ukazivale na status onoga ko ih je nosio.
U tradicionalnoj zajednici bilo je različitih povoda za igru: promena godišnjih doba, posela, mobe, svadba, rođenje, smrt….Igra je predstavljala pokušaj kolektiva da se spoji sa prirodom i pokušaj usmeravanja dobre i loše energije koju čovek nosi u sebi. Od najprostijih pokreta do najsloženijih kretanja duha i tela, igra je u tradicionalnoj zajednici predstavljala rezultat neprestane borbe čoveka za opstanak i specifičan izraz njegovog postojanja. Skokovi i okreti su kao pokreti u narodnim igrama izražavali prkos, izdržljivost i snagu. Mirnim igračkim obrascima se izražavalo dostojanstvo, uzdržanost i ponos.
Značaj folklora – razumevanje pročitanog
Različiti motivi na narodnim nošnjama ili igrački motivi u narodnoj igri, iako su imala svoja specifična značenja, trebali su da ostvare jedan cilj – da donesu dobro i zaštite od lošeg. Da donesu dobro pojedincu i zajednici, da pruže zaštitu svima kojima je bila potrebna. Međutim, od čega zavisi sposobnost “čitanja” onoga što vidimo i razumevanja onoga što je iza vidljivog? Koji jezik moramo govoriti da bismo razumeli priču iza onoga što je stvoreno, naslikano, izvajano, napisano ili fotografisano?
K.G.J, poznati psihoanalitičar i začetnik analitičke psihologije je govorio da u svakom ljudskom biću postoji skriveni jezik i svet značenja koji prevazilazi naše individualno iskustvo. Možete se plašiti životinje koju nikada niste videli, možete uživati u kompoziciji koja ne odgovara u potpunosti vašem muzičkom ukusu – neki su od primera kojima se objašnjava ovaj fenomen.
Jung koristi pojam kolektivno nesvesno da objasni kolektivno sećanje koje čini duboku (i nesvesnu) osnovu individualnog psihičkog funkcionisanja. Lično nesvesno smatra Jung, konstituiše intimnu, privatnu stranu psihičkog života, dok kolektivno nesvesno čine iskonske, arhaične slike – duhovno iskustvo i učenja hiljade generacija predaka. Kolektivno nesvesno ne pripada individualnom iskustvu, već kolektivnom, i odnosi se na ono što je univerzalno, obrasce ponašanja i mišljenja koji su kod svih ljudi i svuda u većoj ili manjoj meri isti. Kolektivno nesvesno, kao univerzalni obrasci mišljenja, osećanja i ponašanja manifestuju se kroz bajke, rituale, mitove, uopšte kroz kulturne tvorevine.
Sokratova maksima Spoznaj samog sebe, u kontekstu foklora i Jungovog učenja bi značila upoznaj svoju kulturu, folklor i tradiciju – one delove prošlosti koje deliš sa “svojim drugima”. Ne da bi se osoba poistovetila i u potpunosti spojila sa njenim tekovinama i značenjem, već da bi u tom vrednosnom sistemu pronašla putokaz za buduće puteve.
Naslovna fotografija: Nikola Terzić
Fotografije: Sever Zolak
Leave a Reply