V. Frankl: Zašto se niste ubili

Da li je ispravno naturalističko gledanje na svet i život u kome čovek nije ništa drugo nego proizvod mnogostukih uslova i determinizama – bilo bioloških, psiholoških ili socijalnih? Zar čovek zaista nije ništa više do telesne konstitucije, karakterne dispozicije i društvenih okolnosti? Šta je sa ljudskom slobodom?

V.Frankl, Zašto se niste ubili

Čitajući knjigu Zašto se niste ubili Viktora Franka, psihijatra i psihoterapeuta zamislila sam se nad važnošću i velikim značajem koju profesionalno dajem okruženju i samom kontekstu odrastanja deteta, umanjujući na neki način snagu “datosti”, unutrašnjih sposobnosti i dispozicija deteta. Iz pedagoške perspektive, unutrašnje dispozicije i psihičke funkcije, poput sposobnosti mišljenja, pamćenja, opažanja, volje itd. tek su polazna osnova na kojoj se gradi proces podučavanja. Da bi došlo do učenja, aktivnosti učenja moraju biti smislene i cilju usmerene, svsishodne. Tako da je u pedagoškom radu, promišljanje ciljeva, svrhe i smisla aktivnosti imperativ u planiranju i programiranju bilo koje aktivnosti učenja sa decom i mladima. Međutim, šta ako okruženje, bilo to okruženje u kome dete odrasta ili odrasla osoba živi i radi, nije podržavajuće? Da li je u takvom okruženju moguće učenje, da li je moguće napredovanje i razvoj osobe?

Goli život

Frankl u svojoj knjizi opisuje doživljaje iz koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata. Pre svega opisuje način na koji okruženje menja ponašanje, mišljenje i emocije i zatvorenika i stražara, menjajući značenje i interpetacije koje se daju svim događajima i samom životu. Šok, apatija i otupelost osećanja, unutrašnja ravnodušnost, neosetljivost prema svakodnevnim dešavanjima, razdražljivost, depersonalizacija su neki od termina koje koristi da opiše unutrašnje doživljaje i psihologiju logoraša. Psihopatologiju koja je nastala pod uticajem okruženja. Iako Frankl o tome nije pisao, okruženje koncentracionog logora je imalo određene ciljeve, pa je u skladu sa time i “poduka” logoraša bila zasnovana na metodama i tehnikama koju su doprinosile ostvarenju tog cilja. Napredovanje i razvoj nikada nisu bili deo tog cilja.

Međutim, posmatrano iz perpektive individualnog funkcionisanja o kojoj Frank piše, koji je bio smisao svega?

Pod uticajem sredine u kojoj se nikakva vrednost nije pridavala čovekovom životu ni čovekovom dostojanstvu, i koja je čoveka činila bezvoljnim predmetom istrebljenja ali koja je najpre htela da do kraja iskoristi njegovu sposobnost za fizički rad… pod tim uticajem je i lično Ja izgubilo vrednost…Ako se čovek protiv toga ne bi borio svim silama da spase samopoštovanje, izgubio bi osećaj da je individua, da ima dušu, unutrašnju slobodu i ličnu vrednost.

V.Frankl, Zašto se niste ubili

Koji je bio smisao svega?

Ako je patnja bila zadatak koji je život postavio, Frankl smatra da čovek ima odgovornost, slobodu da odredi kako će tu patnju podneti, da li će biti čovek ili nečovek. Frankl koristi citat Dostojevskog da opiše stav prema kome čovek može i mora očuvati duhovnu slobodu čak u tako teškim uslovima kakvi su bili logoraški. Frankl piše Čovekova unutrašnja sloboda može da ga uzdigne iznad njegove spoljašnje sudbine…davanje pravih odgovora na zadate zadatke. Kako su oni to radili?

Odavno smo prevazišli traženje životnog smisla…nas je interesovao smisao života kao celine koje obuhvata i smrt, garantuje ne samo smisao života, već smisao patnje i umiranja. Za taj smisao smo se borili.

V.Frankl, Zašto se niste ubili

Frankl svedoči o situacijama u kojima su logoraši maštali, oživljavali sećanja iz prošlosti, maštali o budućnosti, posmatrali oblike i prirodu, imali humoristične razgovore. Svedoči o situaciji u kojoj je 2500 logoraša izabralo da radije bude izloženo gladi, nego da druga pošalje na vešala. Svedoči o pokušajima sprečavanja samoubistava u sredini koja je strogo zabranjivala da se spašava čovek koji je pokušao samoubistvo.

Prema tome da li je neko hrabar, dostojanstven i nesebičan, ili pak u oštroj borbi za samodržanje, zaboravlja na svoju ljudskost pa se srozava na životnjski nivo, na ta nas je podsetila psihologija logoraša, prema tome jeli je čovek ostvario ili propustio moralne mogućnosti svoje mučne situacije i svoje teške sudbine, i prema tome on jeste ili nije dostojan svoje patnje.

Svoja razmišljanja i posmatranja Franklu su služila da uokviri nov psihoterapeutski pravac – logoterapiju o kojoj se često govori kao o “trećoj psihoanalizi”. Osnovna premisa logoterapije jeste da je osnovna pokretačka snaga u čoveku – volja za smislom. Frankl smatra da čovek mora pronaći i dati smisao svim životnim situacijama, ma kako one teške bile. Pokušaj da se osmisli životno iskustvo, da se nađe dublji smisao i značenje i u najtežim okolnostima daje čoveku mogućnost da sa svakim novim trenutkom odlučuje šta će postati i kakva će biti njegova ezgistencija. Smisao egzistencije se otkriva sa svakim novim danom i trenutkom i svaki čovek ima poseban zadatak i šansu da ga ostvari. A egzistencija je jedino naša ako uzmemo odgovornost za nju.3

U koncentracionim logorima, tim pravim zavodima za testiranje, posmatrali smo svoje drugove i bili svedoci da se neki ponašaju kao svinje; drugi opet kao sveci. U čoveku se kriju obe mogućnosti: šta će neko ostvariti zavisi od njegovih odluka, a ne od uslova….Na kraju krajeva, gasne komore u Osvjencimu je stvorio čovek; ali je čovek takođe onaj koji je u te komore ulazio uspravno, sa molitvom Gospodnjom ili sa Šema Yisrael na usnama.

V.Frank, Zašto se niste ubili

Reference:

  1. Frankl, V. (1994): Zašto se niste ubili, Zagreb
  2. Frank, V (1987): Nečujan vapaj za smislom, Zagreb: Biblioteka Psiha
  3. Frankl, V. (2001): Bog kojega nismo svjesni, psihoterapija i religija. Zagreb: Biblioteka Oko tri ujutru

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s