Otkaz na radu – spoljašnja okolnost ili izraz unutrašnjih težnji?

Rođeno kao najnemoćnije, najneotpornije i najslabije biće u čitavoj prirodi, ostajući i kasnije i pored snage svog razuma, blistavog uma i prividnog vladanja prirodom, sve do smrti samo “trska koja misli”, ljudsko biće vapiје za sigurnošću od kolevke pa do groba.

Čovek i njegov identitet, V.Jerotić

Dobijanje otkaza je u najmanju ruku neprijatno iskustvo jer povlači sa sobom ozbiljna pitanja egzistencijalne prirode. Otkazom ugovora o radu, lična, socijalna i ekonomska sigurnost čoveka postaje ugrožena, a samim tim i njegovo funkcionisanje na ličnom planu – biti dobro i osećati se dobro, ekonomskom – obezbediti ekonomska sredstva za život i društvenom planu – uživati određen društveni položaj i status.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa zaposlenosti u Srbiji u 2020.godini iznosi 48, 2%, što ako se posmatra u terminima sigurnosti ljudi i nije tako veliki broj. Sličnu stopu zaposlenosti, prema podacima OECD imaju Južna Afrika (42,2), Turska (49,2) i Kolumbija (50,4). Švedska, Nemačka, Holandija, Češka i Japan imaju stope zaposlenosti veće od 75%. Iz sociološke perpektive, gubitak posla i nezaposlenost predstavljaju pretnju po socijalnu koheziju zbog čega su prava vezana za zapošljavanje i rad garantovana zakonom. U pravnim okvirima, sigurnost zaposlenja se garantuje kao važan segment prava na rad i posmatra kao vrednost radnog prava¹. Kao takva ona obuhvata i mehanizme očuvanja radnih prava i zaštite različitih segmenata sigurnosti, kakvi su sigurnost i bezbednost na radu ili sigurnost prihoda.

Sigurnost, kao i sloboda od straha za opstanak za budućnost, predstavlja nužnu pretpostavku dostojanstva, slobode i nezavisnosti svakog ljudskog bića.

Lj.Kovačević

Međutim, šta ako je otkaz, dobijen ili dat u okviru valjanih i opravdanih razloga, baš ona promena koja je osobi potrebna i koju priželjkuje? Šta ako otkaz ne znači nesposobnost ili neuspeh, već priliku za nešto novo? Prema jednom indijskom učenju, događaji u našem životu tek su manifestacija energije koju osećamo u nama samima. Dobijanje ili davanje otkaza u tom smislu više govori o promenama koje možda sami nesvesno želimo ili koje su nam potrebne, nego što govore o spoljašnjim prilikama u kojima je došlo do otkaza. Rečenice želim da promenim posao, ne mogu više, vreme je za nešto novo govore o unutrašnjim težnjama koje osećamo i promenama koje su nam potrebne, a koje kao takve ne moraju da imaju izvor u spoljašnjim okolnostima (osoba može želeti da promeni i posao koji je prema različitim kriterijuma odličan!).

Stanje duha, životni stav u okviru koga se kriza posmatra ne kao gubitak ili pretnja (okrenutost prošlosti), već kao nova šansa i izazov (okrenutost budućnosti), iako ima korene u istočnjačkim filozofijima, u savremenoj psihologiji se opisuje kroz pojmove mentalnog stava. Kerol Dveck (Carol Dweck), profesor psihologije na Stanford univerzitetu, je istražujući način na koji posmatramo sebe i interpertiramo događaje opisala dva mentalna stava kao dva okvira u kojima funkcionišemo naročito onda kada smo suočeni sa preprekama. Ovi okviri se sastoje od uverenja koje imamo o sebi i sopstvenim sposobnostima, koji kao takvi usmeravaju naše ponašanje i motivišu nas da savladamo prepreke. Osobe sa fiksiranim mentalnim stavom (eng.fixed mindset) su usmerene na krajnje postignuće, rezultat. Visoki bodovi, ocene, sve što bi pokazalo i dokazalo njihovu inteligenciju, sposobnosti ili talenat. Osobe sa progresivnim, razvojnim mentalnim stavom (eng.growth mindset) su više usmerene na proces, trud, zalaganje, put rešavanja problema. Uspeh ne poistovećuju sa spoljašnjim motivatorima kakvi su ocene ili bodovi, već sa učešćem u samom procesu učenja.

U svom istraživanju, C.Dweck je učenicima uzrasta 10 godina ponudila zadatak u vidu problema koji je prevazilazio njihove trenutne sposobnosti. Učenici sa progresivnim mentalnim stavom nov zadatak ili problem su videli kao izazov, bili su ushićeni, radoznali i generalno su imali pozitivne reakcije. Nisu se mnogo brinuli o “tačkom odgovoru” već su bili usmereni na sam proces učenja, strategije i put rešavanja problema. Deca sa fiksiranim mentalnim stavom nov zadatak su videli kao tragično iskustvo jer nisu uspeli da ga reše. Zato što su događaj posmatrali kao sopstveni neuspeh ili nesposobnost, u svim kasnijim istraživanjima su se trudili da zadatak izbegnu ili pribegnu prepisivanju kako bi dobili dobru ocenu.

When I was a young woman, I wanted a prince-like mate. Very handsome, very
successful. A big cheese. I wanted a glamorous career, but nothing too hard or risky. And I wanted it all to come to me as validation of who I was…..

….I knew instantly which one I had. I realized why I’d always been so concerned about mistakes and failures. And I recognized for the first time that I had a choice.

C.Dweck

Okvir u kome funkcionišemo je vaspitljiv, kako na ranom uzrastu, tako i kasnije. U knjizi Mindset: The New Psychology of success, Dweck piše: “…Pogled koji usvojite za sebe utiče na način na koji ćete voditi vaš život”. Mi možemo prestati da sabotiramo sami sebe, kako kaže, i da nefunkcionalne obrasce ponašanja zamenimo funkcionalnijim. Ako preuzmemo odgovornost, samoodgovornost za svoje postupke, ako svoje sposobnosti “streach beoynd possible”, ako se trudimo i ne odustajemo, onda znamo da smo na dobrom putu, da učimo, napredujemo, da rastemo.

Iako se subjektivan osećaj našeg doživljaja stalno menja, neko jezgo naše ličnosti koje se teško može opisati, ostaje uvek isto i pored svih promena kojima smo spolja izloženi ili koje sami stvaramo. Ovo jezgo naše ličnosti kome su ljudi od pamtiveka davali razna imena, pruža nam čudnu sigurnost i izvesnost da naše Ja, ili subjekt, u širokoj lepezi osećanja, opažanja slika i delanja, praktično u toku celog života ostaje sa sobom identično.

Čovek i njegov identitet, V.Jerotić

Zato zastanite, promislite, prihvatite, napravite strategiju, nađite putokaze i nastavite dalje.

Referencce

1. Kovačević, Lj. (2016). Valjani razlozi za otkaz ugovora o radu. Beograd: Pravni fakultet

2. Dweck, C. S. (2006). Mindset: The new psychology of success. New York: Random House

3. Employement rate https://data.oecd.org/emp/employment-rate.htm, 27.09.2020.

4. Kretanje stope zaposlenosti/nezaposlenosti RZS https://www.stat.gov.rs/oblasti/trziste-rada/anketa-o-radnoj-snazi/, 27.09.2020.