Ispričaj mi priču da bih ja mogao da ispričam svoju!
Sa pričama i bajkama počinjemo proces otkrivanja i razumevanja sveta. U međuvremenu stvaramo sopstvenu priču i pišemo poglavlja koja više imaju okvire drame, komedije i trilera, ali čini se da ono bajkovito, uvek vodi i ukazuje nam na put kojim “je dobro” krenuti.
Šta su bajke, zašto su bajke važne za dete, zašto su važne za ličnost odraslih i u čemu se ogleda potreba zajednice da pripoveda bajke?
Šta su bajke?
Bajka je posebna književna vrsta u kojoj se pripovedaju čudesni događaji koji izlaze iz okvira granica stvarnog sveta. Tema bajke može biti različite, ali uglavnom sve sadrže elemente fantastičnih događaja, natprirodnih bića, magiju, različite elemente zla – veštice, džinove itd.
Reč bajka nosi naziv od staroslovenske reči bajati što znači rečima lečiti, pripovedati.
Iako ih danas kao književnu formu najčešće povezujemo sa decom kao ciljnom grupom kojo su namenjene, smatra se da su bajke nastale kao forma za odrasle. Bez obizira da li se radi o starim pričama, ili savremenim bajkama za decu, da bismo dali odgovor na pitanje šta je bajka, moramo sagledati različite perspektive i značenja koje ima.
Značaj bajke iz pedagoške perspektive
Iz pedagoške perspektive, bajka se koristi kao vaspitno sredstvo koje treba da pruži podršku detetu u osmišljavanju i razumevanju sopstvenog iskustva. Bajka pomaže da dete interpretira različite događaje i iskustva, da im da određen smisao i da ih tako bolje razume. Jedan od prvih istraživača bajki, Bruno Betelhajm je smatrao da bajke pokazujući detetu “bolji put kojim treba krenuti” i da ostvaruje ciljeve moralnog vaspitanja na deci razumljiv način. Često sami motivi iz bajke postanu predmet dečije igre, pa likovi i događaji dobijaju novi život u tek stvorenim pričama deteta. Ovaj proces premišljanja, preraspoređivanja i fantaziranja Betelhajm vidi kao obradu nesvesnih sadržaja kroz svesne fantazije, koje mu onda omogućavaju da se tom sadržinom bavi, a sve sa jednim ciljem – da dete razume ono oko i u sebi. U tom smislu bajke za decu se posmatraju kao vaspitno sredstvo koje omogućava da dete razume i interpretira različite događaje i da im određeno značenje.
Bajke počinju tamo gde se dete trenutno nalazi i ukazuju mu na put kojim ono treba dalje da ide. Taj put ma koliko tegoban bio, prevodi dete preko najpodlijih predela, odnosno razdoblja njegovog razvoja.
B.Betelhajm
Značaj bajke iz psihološke perpektive – psihološka važnost bajke
Psihološka nauka daje zanimljive uvide u tumačenje bajke, jer likove, simbole i događaje u bajci tumači kao izraz unutrašnjih stanja deteta. Bajka u psihologiji se tumači kao izraz unutrašnjih sukova sa kojima se osoba sreće. Kroz bajke deca uče kako da prevaziđu unutrašnje, psihološke sukobe kako bi prešle na sledeću fazu razvoja. Tako kada Crvenkapa skrene sa puta i uđe duboko u šumu, šuma personifikuje neistražene delove psihe i proces istraživanja na koji kreće devojčica u procesu prelaska u odraslo doba (odvajanje od sigurnosti majke i babe kao odraslih figura). Nasuprot Crvenkapi, Petar Pan nikada ne kreće u ovo istraživanje tamne strane, iako ga njegova Senka (tamni, neistraženi delovi) uvek prati.
Značenje bajke iz etnoantropološke perspektive
Iz etnoantropološke perspektive, bajka se kao forma narodnog stvaralašta, posmatra ne kao ogledalo pojedinca, već kao ogledalo kulture i delimično daje odgovor na pitanje zašto sve bajke, bez obzira na jezik kojim se pripovedaju ili kulturu u kojoj je nastala, imaju iste ili slične elemente.
Jedan od tumačenja antropološkog pristupa da se čovek i društvena zajednica nalaze u stalnim oscijalicama reda i haosa. Rođenje, punoletstvo, sklapanje braka, smrt i slični događaji dovode do neravnoteže u zajednici, jer menjaju status, položaj i uloge svih članova unutar zajednice. Kako su članovi zajednice povezani, promena položaja jednog zahvata sve ostale, zbog čega dolazi do narušavanja postojeće ravnoteže (dete postaje punoletan mladić, devojka; devojka postaje majka; roditelji postaju baba/deda itd.).
Neravnoteža nije nešto nužno loše, već samo govori o kvalitativno drugačijem stupnju razvoja (pojedinca i zajednice). Haos i neravnoteža izazivaju eksploziju emocija koje se kreativnim procesima prevode u rituale čijim se posredstvom ta kriza savladava. Pokazaće se da rituali, kao običajne radnje koje omogućavaju rešenje krize, kao i bajka imaju sličnu strukturu:
- Separacija ili faza odvajanja (od sigurnosti prethodnog položaja),
- Faza ambivalentnosti i “bauljanja u mraku” i
- Treća faza uvođenja u nov položaj i završetka prelaza.
Ritualni postupci su usmereni na to da pomognu akterima da se “smeste” u nove uloge i nove odnose.Sličnu ulogu ima i bajka kao forma narodnog stvaralaštva.
Folkloristi zato smatraju da se bajka mora izučavati u konteksu u okviru koga je nastala. U tom smislu se i tumači značenje bajke. Kao primer, navode narodnu verziju Crvenkape, za koju smatraju da potiče iz južne Francuske i severne Italije, a u kojoj vuk Crvenkapi postavlja pitanje hoće li krenuti putem igle ili putem čiode? Značenje koje su igla i čioda imale povezuju se sa ritualima seoskih devojaka pred udaju iz Francuske i Italije u kojoj je čioda koja nema otvor, simbol devičanstva, dok je igra sa prorezom simbol udate, seksualno aktivne žene koje se bavila kućnim poslovima i šivenjem. Izbor puta koji će Crvenkapa kao, u originalnoj verziji bajke, punoletna devojka napraviti i odgovorit, dati vuku – zavodniku u šumi, sugeriše slušaocima bajke (zajednici) da li je Crvenkapa spremna za udaju ili ne.
Tumačenje vaspitnog delovanja bajke
Na sličan način možemo da kažemo da različiti događaji u životu deteta kod njega izazivaju krizu (nelagodnost, neprijatnost, teskobu) te da mnogi rituali koje dete samostalno ili inicijativom odraslih stvara (i koje je inicijativom odraslih potrebno stvarati pogotovo kada se dete suočava sa složenim situacijama kakva je razvod roditelja, smrt bližnjih itd.), imaju funkciju da ponovno uspostave ravnotežu i sigurnost. Poljubac za laku noć ili čitanje bajke pred spavanje su neki od takvih.
Ako razložimo sadržaj bajke, videćemo da različiti motivi u bajci imaju istu funkciju prevazilaženja krize i davanje modela ponašanja i delovanja, a kako bi se kriza prevazišla. Svako dete se ponekad oseti uplašeno, ugroženo, povređeno, kao ružno pače ili najmlađa sestra, bez obzira da li u stvarnosti postoji realna pretnja po njegovu dobrobit. Svi motivi koji se javljaju u bajci imaju funkciju podške u osvešćivanju i razvijanju unutrašnjih snaga deteta kao jedinog plodnog tla za napredovanje i razvoj. Zato je važan momenat u bajci happy end. Bez obzira koliko je velik div, koliko je zla veštica, koliko je mračna šuma, ti možeš da pobediš. U tom smislu, bajka ima duboko pedagoško i terapeutsko dejstvo jer daje najraznovrsnije modele u prevazilaženju krize i šalje jasnu, nedvosmislenu poruku (pobedićeš – iako si najslabiji, najmlađi, najružniji; postaćeš princeza – iako si u ritama, ružna, siromašna; istraj, bićeš nagrađen – iako je teško, naporno, itd.).
Lepota bajke je upravo u tome što kao model spoljašnje podrške služi da bi dete razvilo sopstvene (unutrašnje) modele podrške. Bajka daje odgovor na postavljeno pitanje, ili bolje reći, dete konstruiše odgovor na pitanje koje postavlja slušajući bajku. Zato je “poučnost” bajke neiscrpna i uvek iznova “čitljiva”. Sa svakom novom bajkom, dete počinje proces razumevanja i dodeljivanja značenja, a u cilju razumevanja onoga što mu se događa…. Čarolija na kraju svega, pokazuje detetu “lekciju” koju su odrasli odavno naučili – da u borbi s zmajevima mogu da pobede.
Reference:
Antronijević, D: Antropološko poimanje bajke kao optimističkog žanra, Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju.
Betelhajm, B (1977): Značenje bajki, Prosveta, Beograd, str.17-34
Zlatanović, S.(2003): Svadba – priča o identitetu: Vranje i okolina. Etnografski institutu SANU. retrived from https://etno-institut.co.rs/storage/99/5e5ab1ab16581_47.pdf
Radulović, N. (2009): Slika sveta u srpskim narodnim bajkama, Institut za književnost i umetnost, Beograd.
Антонијевић.Д. Значење српских бајки
RethinkingPedagogy 
Leave a comment