Pedagog – stručni saradnik, školski savetnik, pedagoški savetnik?

Pedagozi se kao profil sa najširim formalnim obrazovanjem u institucijonalnoj praksi vaspitno-obraznog rada na početku svog profesionalnog delovanja, susreću sa teškoćama u operacionalizaciji svojih radnih zadataka i definisanju polja delovanja, te nemogućnosti pozicioniranju u odnosu na druge srodne profile. Razlog zašto je to tako ne treba da čudi, jer se pedagozi po prirodi svoje nauke pozicioniraju kao “teoretičari obrazovanja”. Za razliku od psihologa, kao najsrodnijeg profila stručnog saradnika, koji su svoje utemeljenje našli u testiranju i merenju (i instrumentima posvećenim merenju i dijagnozi psihičkog razvoja), pedagozi nisu uspeli da razviju takvu vrstu utemeljenosti i prepoznatljivosti. Bez instumenata i alata kojima bi razvijali svoju delatnost, pedagozi kao stručni saradnici u školi, nisu imali puno odgovora kako u praksi prepoznati, ali i razvijati i sačuvati svoju delatnost. Zbog toga je polje konstitutivnih aktivnosti koje određuju oblast rada pedagoga kao stručnog saradnika (školskog savetnika, eng.school counselor) u praksi ostalo zamagljeno i sa puno otvorenih pitanja.

Ako posmatramo istoriju pedagogije kao nauke, ali i isotriju različiith formalnih sistema obrazovanja, videćemo da se profesija pedagog tokom istorije menjala i razvijala, obuhvatajući različit delokrug rada i opis posla, te i različito tumačenje osnovnog predmeta istraživanja akademske discipline, ali i same profesije.

Posao pedagoga – delokrug rada u formalnom sistemu obrazovanja

Stručni saradnik u Srbiji i Hrvatskoj, školski savetnik u SAD, UK ili Matli, obrazovni savetnik u Austriji, pedagoški savetnik u Bugarskoj sinonimi su koji ukazuju na stručne profile koji se u različitim obrazovnim sistemima danas angažuju kako bi unapredili proces obrazovno-vaspitnog rada i delovali kao podrška učenicima i roditeljma, nastavnicima i rukovodstvu škole. Raspoređeni na mestu savetnika ili stručnog saradnika, igraju ključnu ulogu u planiranju i unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada, implementaciji i evaluaciji obrazovnih programa i procesa koji treba poboljšaju iskustavo učenja, odnosno da doprinesu obezbeđivanju kvaliteta nastave i učenja.

U velikoj komparativnoj studiji profesionalnog delovanja stručnih saradnika (školskih savetnika) različitih zemalja, prof. Spasenović navodi da iako su oblasti rada iste ili slične, delokrug rada svakog profila se može razlikovati od zemlje do zemlje u zavisnosti od oblasti koje prosvetne vlasti definišu kao priroritetnu. Tako je dominantna aktivnost koju obavlja školski savetnik u Austriji pružanje pomoći učenicima u planiranju daljeg obrazovnog puta i karijere, u Danskoj je to podrška razvijanju inkluzivnog pristupa u obrazovanju, u Makedoniji naglasak je na saradnji sa roditeljima, dok Rusija u fokus stavlja neprilagođenost učenika.¹ U Pravilniku o svim oblicima rada stručnih saradnika opis, definisano je 9 priroritetnih oblasti koji se odnose na učešće u planiranju i programiranju godišnjih i razvojnih planova i programa, podrška nastavnicima, podrška učenju učenika, podršku roditeljima (savetodavni rad), praćenje i evaluacija vaspitno-obrazovnog rada, učešće u radu različiti tela na nivou ustanove ili šire, kao i različita istraživanja u cilju unapređivanja vaspitno-obrazovne prakse.

Stručni saradnik (tj. školski savetnik) je osoba koja, putem ostvarivanja saradničkih odnosa, pruža stručnu podršku učenicima, nastavnicima i roditeljima u procesu nastavnog i školskog rada i pomaže im u rešavanju pitanja i problema sa kojima se susreću u procesu vaspitanja i obrazovanja (psiholoških, pedagoških i socijalnih pitanja i problema).¹

V.Spasenović

Studija sprovedena u okviru Radne grupe pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za izradu novog pravilnika o radu pedagoga i psihologa (podržanom od strane Unicefa), iako na malom uzorku (20 stručnih saradnika), pokazuje da je najveći broj aktivnosti stručnog saradnika (bez obzira na formalno obrazovanje) isti ili sličan (sa jedinom razlikom u primeni psihodijagnostičkih instrumenata kod psiholog). Studija takođe navodi da, kada je reč o izboru određenog profila pri zapošljavanju, direktoru kao poslodavcu je svejedno da li zapošljava psihologa ili pedagoga, pa se postavlja pitanje da li je opravdana potreba ili luksuz da različiti profili stručnih saradnika – pedagozi, psiholozi, defektolozi postoje u institucijama formalnog obrazovanja?

Iako u praksi ovakva razlika može da bude zamagljenja, kroz prosvetnu politiku postojanje dva stručna saradnika može bolje odgovoriti na potrebne konkretne vaspitno-obrazovne ustanove, te osigurati kvalitet obrazovnog procesa u kojima su potrebe dece, učenika i roditelja u potpunosti zadovoljene.

Stručni saradnik – mesto i uloga pedagoga u školi

Uloga pedagoga u školi određena je samom prirodom škole kao institucije kojoj je vaspitanje i obrazovanje primarna funkcija. Osnovni pojam kojim se pedagozi bave jeste učenje, te je posao pedagoga određen aktivnostima koje bi proces učenja olakšale i proširile za različite učesnike vaspitno-obrazovnog procesa. U ovom smislu jasno se razlikuju dve velike grupe sa kojima pedagog radi i koje određuju njegovu delatnosti:

1. sa jedne strane to su nastavnici i podrška koju pedagog pruža u planiranju, realizaciji i evaluacjji različitih planova i programa koji nastavici realizuju u školi,
2. sa druge strane to su učenici i potreba za prepoznavanjem i stvaranjem različitih situacija učenj kroz neposredan grupni ili savetodavni rad, ili posredno kroz rad sa nastavnicima na kreiranju različitih programa podrške

Posao pedagoga u formalnom sistemu obrazovanja (vrtić, osnovna i srednja škola) je da pruži podršku vaspitačima, učiteljima, nastavnicima i profesorima u realizaciji i unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada. On se bavi kontekstualnim uslovima u kojima se učenje javlja i stvaranje uslova za autentička i relevantna iskustva učenja.

U radu sa učenicima pedagog ima ulogu da im pomogne da prepoznaju, osveste, interpretiraju sve izazove i probleme na koje mogu naići tokom odrastanja a tiču se odnosa sa drugima (socijalizacija).

Inicijative

Sekcija predškolskih pedagoga je 2017. godine uputila molbu nadležnim organima o potrebi redefinisanja statusa stručnih saradnika predškolskih ustanova u okviru predškolskog sistema obrazovanja i vaspitanja, ističući kroz zahteve da su često pedagozi onemogućeni da deluju na unapređenju vaspitno-obrazovnog rada. Iako se kroz inicijativu prepoznaje uloga pedagoga kao ključna u građenju kvaliteta učenja i vaspitno-obrazovnog procesa, često to u praksi zahteva operazionalizacuju koja nije u skaldu sa rešenjima prosvetne politike koja im protivreči.

Reference

1. Spasenović. V (). Strucni saradnik u skoli: komparativni pregled za 12 zemalja. https://www.researchgate.net/publication/328198639_Strucni_saradnik_u_skoli_komparativni_pregled_za_12_zemalja [accessed Sep 30 2020]

*„Čemu još obrazovanje” naziv je konferencije koja je održana u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju tokom 2020. godine, a koja otvara pitanje ne svrhe vaspitno-obrazovanja, već i odnosa proklamovanih načela i vrednosti i metoda kojima se oni ostvaruju u vremenu u kome se ti pojmovi ne razumeju u potpunosti ili kontradiktorno koriste.