Kada govorimo o nasilju kod dece, šta moramo znati o nasilju i agresivnosti odraslih ljudi?

Kao najmoćniji ljudi u istoriji, popeli smo se na vrh
(društvenog) lanca ishrane. Ne suočavamo se ni sa jednim neprijateljem ili predatorom koji nam predstavlja opasnost
Kao posledica toga, pronašli smo jedini preostali plen: sebe.

The gift of fear

Do 60-tih godina 20. veka smatralo se da je rat isključivo sociološki pojam i tvorevina društva. Ispostaviće se i da druge životinje vode ratove, brane teritoriju, ubijaju zbog ljubomore. Društvene anomalije koje su karakteristika svih zajednica koje imaju socijalno ponašanje.

Da li nasilje može da počini bilo ko pod pravim okolnostima? Da li uzrok treba tražiti u nama samima (u smislu genetskih faktora) ili lošim iskustvima na koje je uticala sredina? Da li razvijeni intelektulani kapacitet, svest, jezik i govor (kao nešto što ljude bitno razlikuje od drugih vrsta u životinjskom svetu) mogu ukazati na drugačije puteve u rešavanju konflikta – oko teritorije, borbe za resursima, ljubomore?

Potreba za sigurnošću

Na individualnom planu funkcionisanja, potreba za sigurnošću se posmatra kao jedna od bazičnih ljudskih potreba koja, zajedno sa drugim motivima usmeravaju ponašanje čoveka. Maslovljeva teorija ličnosti, jedna od najpoznatijih teorija u oblasti psihologije ličnosti, potrebu za sigurnošću posmatra kao jednu od 5 bazičnih potreba koje usmeravaju ljudsko ponašanje. Fiziološke potrebe (potreba za snom, hranom, vodom), potreba za sigurnošću, potreba za pripadanjem, potreba za uvažavanjem (autonomijom) i potreba za samoaktualizacijom (ostvarenje sopstvenih potencijala, svrha i smisao života) su hijerarhijski uređene i tek zadovoljenje nižih potreba može dovesti do zadovoljenja viših. Fiziološke potrebe i potreba za sigurnošću se posmatraju kao bazične ljudske potrebe koja moraju biti zadovoljene kako bi se ostale potrebe, a koji imaju za cilj da pojedinac vodi ispunjen život, ostvarile.¹

U svom delu “Teorija ljudske motivacije” iz 1943. godine u kojoj je prvi put predstavio teoriju hijerarhije potreba, Abraham Maslov piše “pojava jedne potrebe obično počiva na prethodnom zadovoljenju druge…ako su sve potrebe nezadovoljene, a u organizmu tada dominiraju fiziološke potrebe, sve druge potrebe mogu jednostavno postati nepostojeće ili biti gurnute u drugi plan. Svi kapaciteti su stavljeni u službu zadovoljenja gladi, a organizacija ovih kapaciteta gotovo je u potpunosti određena svrhom utaživanja gladi. Receptori i efektori, inteligencija, pamćenje, navike, sve se sada može definisati jednostavno kao sredstva koja zadovoljavaju glad. Poriv za pisanjem poezije, želja za nabavkom automobila, interesovanje za američku istoriju, želja za novim parom cipela su, u krajnjem slučaju, zaboravljeni ili postaju od sekundarnog značaja.”

Pitanje šta se dešava kada je potreba za sigurnošću u smislu telesne bezbednosti, sigurnosti stanovanja, posla ili lične imovine narušena nije potrebno ni postavljati. Ona bi trebalo da se podrazumeva i da je svakom ljudskom biću zagarantovana. Međutim, šta kada je zadovoljenje tih potreba onemogućeno – bilo na individualnom nivou funkcionisanja ličnosti, bilo na kolektivnom, tj. društvenom? I sa druge strane, otkud potreba ljudi da se kod drugih ljudi zadovoljenje te potrebe onemogući?

Psihologija agresije i nasilja

Pregled literature iz različitih oblasti daje drugačiji odgovor na pitanje šta je agresija, odnosno kako i zašto se javlja nasilje. Dok psihološke teorije naglašavaju indvidualne faktore u nastajanju nasilja, genetiku i instinkte, sociološke teorije ističu uslove sredine kao ključne u javljanju agresije. Antropološke teorije, sa druge strane ističu faktore kulture, a koje mogu da kroz vrednosti okvir nasilje i agresiju posmatraju kao poželjne te ga kao takav prenose na pojedince, članove te kulturne zajednice. Filozofske teorije naglašavaju dualnost čovekove prirode, dve strane ljudske duše koje se simbolično predstavljaju crnim (nagoni) i belim konjem (srčanost, hedonizam) kojima mora upravljati kočijač (razum) (Platon, Država).

Bez obzira na teorijske okvire, odnosno da li nam je određena “količina agresije” rođenjem data, ili se ona uči posmatranjem sredine, i nauka i empirija naglašavaju samokontrolu ponašanja kao nešto što se mora razvijati od detinjstva (i u odraslom dobu) kako bi se agresija, odnosno frustracija, ljutnja i nezadovoljstvo koja se mogu nalaziti iza manifestovane agresije, pravilno kanalisale i prevazišle, odnosno na socijalno poželjan način “potrošile”.

Sa druge strane, instinkti su tu da nas odbrane, i evolucijski su se razvijali ne bi li nam omogućili preživljavanje. Kada dođe do problematične situacije, prepoznajte i saslušajte taj “osećaj u stomaku”, postupite prema njemu i odbranite se!

Bilo da se uči na lakši ili teži način, istina ostaje da je vaša sigurnost vaša odgovornost.
nije odgovornost policije, vlade, industrije, upravnika stambene zgrade ili
preduzeće za obezbeđenje. Prečesto idemo lenjim putem i ulažemo svoje samopouzdanje bez ikakve procene. Dok svakog jutra ispraćamo našu decu, pretpostavljamo da će ih škola čuvati,
možda nije tako. Da li odeljenja za prevenciju nasilja pri ministarstvu zaista može da ga spreči?

The gift of fear

1. Maslovljeva teorija potreba je pretrpela mnoge kritike, među kojima je najznačajnija ona vezana za vrednosni okvir različitih društva, odnosno da se kod društva koji neguju kolektivizam, potrebe poput pripadanja i sigurnosti mogu biti vrednovanije i poželjnije nego potreba za samoaktualizacijom.