Vaspitanje dece kao pojava je uvek više bilo povezano sa kulturom i društvenim normama određene zajednice nego što je bilo stvar čisto psiholoških metoda vaspitanja. Metode su pokazivale put, da, ali su ciljevi vaspitanja bili društveno uslovljeni i relevantni za onu zajednicu u kojoj se vaspitanje kao pojava odvijalo. Šta želimo vaspitanjem da postignemo - ličnost sa kakvim osobinama - u biti je duboko filozofsko pitanje povezano sa ciljevima i etikom.